Više od 100.000 demonstranata protestovalo je u centru Soluna protiv upotrebe reči „Makedonija“ u bilo kakvom rešenju spora između Atine i Skoplja zbog imena bivše jugoslovenske republike.
Pregovori između Skoplja i Atine oko imena nisu još ni počeli, a Grci su ustali u odbranu svojih, kako veruju, nacionalnih interesa. S druge strane, bar tako deluje, nova vlada u Makedoniji, ne mari za nacionalnu svest sopstvenog naroda, osim ako izuzmemo činjenicu da su i više nego popustljivi prema albanskoj nacionalnoj manjini u toj državi.
Politikolog iz Skoplja Aleksandar Daštevski, komentarišući odnos makedonske vlasti prema albanskoj manjini, kaže za Sputnjik da je on „razumljiv“, jer vlada zavisi od njih. S druge strane, demonstracije u Grčkoj, po njegovom mišljenju, samo su pokazatelj da se stvari neće lako odvijati po ovom pitanju.
„Ovo pitanje ne može tako lako da se reši, a čini se da se sve više i komplikuje, posebno, jer se pitaju dve strane — i Grci i Makedonci. Dakle, trebalo bi da se održe dva referenduma po ovom pitanju — u obema zemljama. S obzirom da Grčka ima izbore ovog proleća, može lako da se desi da, ako pobedi desničarska opcija, padne u vodu i sve što je do sada dogovoreno. Makedonija očekuje da na Samitu NATO-a u junu bude pozvana u ovaj savez, što se neće desiti, ako se ne nađe kompromis oko imena. Ako toga ne bude, to povlači i kredibilitet vlade u Skoplju, koja za godinu dana nije uspela da reši ova važna pitanja, što lako može da dovede do zahteva za prevremene parlamentarne izbore“, kaže naš sagovornik.
On objašnjava da je otežavajuća okolnost i ta što opozicija i pozicija u Makedoniji ne razgovaraju, što znači da nema kvalitetnog političkog dijaloga koji bi mogao da dovde do neke unutrašnje saglasnosti oko imena države.
„U svakom slučaju, lako može da se desi ono na šta je Rusija upozorila. A to je da će Zapad na sve načine pokušati da reši ovo pitanje, kako bi našu državu primili u ovaj vojni savez što pre. To za nas znači još veći pritisak, za razliku od Grčke, koja, mislim, da ne bi to imala“, navodi naš sagovornik.
On podseća da je Makedonija u sporu sa Grčkom na sudu u Strazburu dobila spor oko imena, pa u tom smislu navodi da bi međunarodna zajednica i ovo trebalo da uzme u obzir.
„Kako god, ovo je opasna situacija, jer može da dođe ne samo do promene imena države, već i do stvaranja ’nove‘ sa novim identitetom i uređenjem, o čemu neće, narod, bojim se, odlučivati, već međunarodna zajednica“, napominje on.
U proteklih 25 godina mnoge zemlje priznaju grčkog suseda kao Republiku Makedoniju, dok se Grčka na sve strane bori za ime Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija — kombinovani naziv, u kojem reč „Makedonija“ nije praćena nikakvom oznakom koja isključuje vlasništvo nad geografskim položajem i istorijom.
Grčka blokira pokušaje Makedonije da se pridruži NATO-u i EU, tvrdeći da naziv Makedonija podrazumeva polaganje teritorijalnih prava na istoimeni severni grčki region, koji obuhvata i grad Solun. Dok se spor ne reši, Atina je pristala da se Makedonija na međunarodnom planu naziva „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“ (BJRM), a pod tim imenom je i primljena u UN 1993. godine.
Diplomata UN Metju Nimic pokušao je da posreduje u ovom sporu, ali konkretnih rezultata nema. Ipak, neki predlozi vezani za ime izneti su na pregovarački sto.
U protestima u Grčkoj, povodom imena Makedonije, koji nisu povezani ni sa jednom političkom partijom, učestvovali su sveštenici, članovi makedonskih sindikata iz severne Grčke, konzervativni i socijalistički lokalni političari i vojni penzioneri.
