Kina i Rusija moraju zajedno da se suprotstave pritisku Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je vojni ataše Ambasade Kine u Rusiji, general-major Kui Janvej i istakao da „SAD i zapadne zemlje u Evropi obuzdavaju Rusiju, a u Aziji obuzdavaju Kinu“. On je podsetio da nova američka strategija odbrane posmatra Kinu i Rusiju kao pretnju Sjedinjenim Američkim Državama.
Da li su Peking i Moskva u istoj meri na meti Vašingtona i na šta ciljaju Amerikanci novom strategijom?
Predsednik Akademije geopolitičkih problema, general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov smatra da je nova strategija deo sveobuhvatnog plana SAD.
„Zakon o sankcijama koji je usvojen u SAD u avgustu 2017. u principu znači početak realizacije plana ’Anakonda‘, to jest ’davljenja‘ Rusije, baš kao što to rade zmije. Osim toga, usvojen je vojni budžet, najveći od 2011. godine. Sjedinjene Države povećavaju troškove održavanja svoje nuklearne trijade i razvijaju sajber-oružje. Dakle, američka strategija je pre svega usmerena protiv Rusije, dok Kina u ovoj situaciji igra sporednu ulogu. Inače, najveću opasnost za Rusiju ne predstavlja ova vojna pretnja, već pokušaj destabilizacije situacije unutar zemlje, a tu mislim pre svega na američki pritisak na ruski veliki i srednji biznis, sa ciljem da biznis krugovi odustanu od podrške Vladimiru Putinu i razvoju ruske odbrambene industrije“, objašnjava Ivašov.
Istoričar Srđa Trifković navodi da strategija Pentagona ne dolazi iznebuha i naslanja se na američku „Nacionalnu bezbednosnu strategiju“, objavljenu decembra prošle godine, koja takođe imenuje Rusiju i Kinu kao suparnike i rivale, ali koja ima više deklarativni nego operativni karakter.
„U tom smislu gledano, mislim da između Rusije i Kine ipak postoji jedna razlika, u smislu da se Rusija oseća ugroženijom u pogledu direktnih poteza druge strane, počev od sankcija nametnutih 2014. godine, preko neprekidnih optužbi za agresivne namere u baltičkom regionu, za situaciju u Ukrajini, za mešanje u američke predsedničke izbore, hakovanje i tako dalje. Stav Amerike prema Kini je, međutim, znatno oprezniji, što se videlo i prilikom Trampove posete Pekingu oktobra prošle godine. Takođe, mislim da unutar kineskog establišmenta postoji izvesna spremnost na suprotstavljanje američkim hegemonističkim namerama, ali ne i spremnost za direktnu konfrontaciju“, smatra Trifković.
Kako kaže, Kinezi razmišljaju u dužim vremenskim periodima, i u ovom trenutku nisu spremni za oblik konfrontacije sa SAD kome bi Rusija, verovatno, težila.
„Rusiji bi sada bila potrebnija strateška pomoć Kine u suprotstavljanju američkim, čitavom svetu obnarodovanim agresivnim namerama, nego obratno. Takođe, mislim da izjava kineskog vojnog atašea u Moskvi ima manju težinu nego da je došla iz Pekinga i od strane, recimo, visokog funkcionera Ministarstva odbrane ili Ministarstva spoljnih poslova“, ocenjuje Trifković.
Aleksej Muhin, direktor moskovskog Centra za političke informacije, međutim, navodi da je nova američka strategija vrlo kontradiktorna i odražava histeričnu atmosferu koja vlada vojnim vrhom SAD, kao i političkim establišmentom.
„Ova strategija uglavnom sadrži floskule koje su bazirane na izveštajima analitičara, koji stalno upozoravaju rukovodstvo SAD o eventualnim ’pretnjama‘. Amerikanci stalno povećavaju vojni budžet, ali kada je reč o određenim pravcima razvoja vojno-industrijskog kompleksa, ipak zaostaju za nekim zemljama, što je pokazala i operacija u Siriji. Mislim da je ruska kampanja u Siriji bila polazna tačka za novu američku strategiju, ali ne verujem da će ona ikada biti implementirana. Ipak, ovu strategiju su pisali funkcioneri koji su u sukobu — Trampovi ljudi i ’jastrebovi‘ — pa ne isključujem da će ona uskoro biti prerađena“, kaže Muhin za Sputnjik.
