Kada uđete na Kosovo i Metohiju i krenete putem prema Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici, primetićete da je put iskićen srpskim zastavama koje stoje skoro na svakoj banderi. To je uobičajen prizor, nije bio upriličen zbog posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Njegova poseta Kosovu i Metohiji došla je u veoma teškom trenutku — pre nekoliko dana ubijen je Oliver Ivanović. Nad Kosovsku Mitrovicu nadvila se čudna atmosfera i teško ju je opisati. Nije to samo tuga za Oliverom Ivanovićem, nije to samo strah od neizvesne budućnosti. Nad grad se nadvio muk ispunjen teškim razmišljanjem.
Tišina koja vlada tolika je da gotovo može da se čuje bat koraka. Ljudi između sebe govore tiho i skoro da nema osmeha na njihovim licima. U razgovor sa nepoznatima niko ne ulazi rado. Pogotovo kada se predstavite kao novinar. Stvar olakšava to što radite za Sputnjik. Ljudi progovore, ali ipak bez pominjanja imena.
„Oliver ti je bio šmekerčina. Macan. Tri jezika, tri fakulteta. Sportista. Sa svima je mogao i umeo lepo. Ni na koga nije vikao, uvek je bio nasmejan. Čak i kada je bio u zatvoru. Intelektualac. Žene su ga volele. Prevazišao je on ovaj grad još odavno, ali voleo ga je, nije mogao bez njega. Prevazišao je on i Srbiju, i Beograd mu je bio mali, koliki je to čovek bio“, kaže nam mladić u centru grada.
Sada Olivera Ivanovića više nema. Iako je Ivanović na poslednjim izborima dobio svega oko 10 odsto glasova, voleli su ga i cenili, kao čoveka, prijatelja, komšiju… Kosovska Mitrovica ispratila ga je na beogradsko Novo groblje u potpunom muku, koji još traje i koji je i dočekao srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Vučićeva poseta imala je dvojaku ulogu — razgovarati sa političkim vođama kosovskih Srba i razgovarati sa građanima. Prvi sastanak obavljen je u Kosovskoj Mitrovici, drugi u Lapljem Selu. Poruka bi trebalo da bude da Srbi sa KiM nisu sami, da država Srbija stoji iza njih, podržava ih i da će učiniti sve da oni vode život bezbednih i slobodnih građana.
Tako barem kažu oni okupljeni u Lapljem Selu, koje se nalazi na oko 500 metara od poslednjeg tržnog centra na izlazu iz Prištine.
„Moramo da se udružimo. Došao sam iz Goraždevca da predložim predsedniku da Srbija podrži da se Srbi iz Metohije organizuju u Nacionalno veće Metohije. Ono bi okupilo sve nas koji živimo dole, ali i one koji žive drugde“, kaže jedan od njih.
Stomatolog iz Kosovske Kamenice predlaže da zabrana zapošljavanja u javnom sektoru prestane da važi na KiM; u suprotnom, kaže, zdravstveni centar Gnjilane, u kome je zaposlen, uskoro više neće moći da funkcioniše, jer godinama nije zaposlio lekare.
Na sastanku u Lapljem Selu čuo se niz predloga i primedaba na račun funkcionisanja srpskih državnih organa na KiM, što pokazuje da i u enklavama ima ljudi koji situaciju na KiM duboko promišljaju i žele da pomognu svojim znanjem i iskustvom.
Međutim, možda je najviše bilo onih koji su došli da traže pravdu ili posao za sebe ili članove svojih porodica. Jer, ako živite u nekoj od enklava, a ne radite u javnom sektoru, jedino što vam ostaje je da se bavite poljoprivredom i od toga preživljavate. Ako nemate zemlju, onda ste socijalni slučaj koji se od drugih socijalnih slučajeva širom Srbije razlikuje po tome što vam je i život ugrožen.
Poruka Vučićeve posete je jasna, međutim, ono što se vidi iz diskusije okupljenih u Lapljem Selu je da oni već dve decenije žive u uslovima nedostojnim čoveka, a da njihova matična država nije ustanovila sistem podrške. Sistem jasan, transparentan i pravedan, sistem koji ne favorizuje nikoga i seže do svakoga.
Teško je, gotovo nemoguće objasniti rečima kako izgleda svakodnevni život u Goraždevcu, selu u Metohiji, okruženom agresivnim albanskim zajednicama. Međutim, da li je srpska država učinila sve što je u njenoj moći da tim ljudima olakša živote?
To što je većina okupljenih u Lapljem Selu došla da od predsednika države traži pomoć pri zapošljavanju ili pravdu znak je da na KiM malo šta efikasno funkcioniše kada su u pitanju srpske zajednice.
Stoga, ako država želi da sačuva srpsko stanovništvo u južnoj pokrajini i ako joj je stalo da spreči masovno iseljavanje preostalih Srba sa Kosmeta, ona mora da ustanovi mehanizam pomoći, precizan, jasan i javan.
Ono što je dobro jeste što je uopšte počeo nekakav razgovor — u Kosovskoj Mitrovici razgovarali su političari, bez obzira na političko opredeljenje. U Lapljem Selu okupili su se građani iz enklava.
To može da označi dobar početak za razmenu mišljenja i iskustava, jer se politički sukob dosad shvatao kao bespoštedna borba. Srpski političari sa KiM sada su pokazali visok nivo političke zrelosti, kada su seli za isti sto sa predsednikom Srbije kako bi se objasnili i pokušali da se dogovore.
Drugo, susreti ljudi koji žive u enklavama mogu da posluže za razmenu iskustava u zajedničkoj borbi za opstanak.
