Ako neko iz Irana razume ovo — nemojte da primate nikakvu „pomoć“ od Amerike. Svima iz ove naše grupe zemalja je presela američka „pomoć“! Međutim, nije sve tako crno-belo. Strani mediji svode uzroke protesta u Iranu na zahtev za „ljudska prava“, pokazujući kao simbol protesta mlade žene koje prkose iranskim zakonima skidajući veo.
„Posle još jedne noći protesta, u kojima su poginule dve osobe, a desetine ljudi je uhapšeno, vlasti Irana su danas upozorile demonstrante da će platiti visoku cenu.“
Ali kako italijanski komentator Andrea Muratore primećuje, u Iranu živi 80 miliona ljudi, a polovina stanovništva ima manje od 35 godina i skoro polovina njih ne uspeva da nađe neki zadovoljavajući posao ili da se odvoji od domaćinstva i uđe u brak. S druge strane, stopa upisa na univerzitete u Iranu 2015. godine je stigla do 70 odsto, što je skoro dva puta više od svetskog proseka. Oko 70 odsto studenata su devojke. Iranska ekonomija, koja je preterano zavisna od izvoza nafte i gasa i koja trpi uticaj međunarodnih sankcija, ne uspeva da uskladi očekivanja stanovništva sa realnim mogućnostima. Iranska vlast ne uspeva da uskladi vrednosti šiitskog klera, koji kontroliše manje-više sve u Iranu, i vrednosti obrazovanog stanovništva. I taj ekonomski i upravljački nesklad dovodi do nezadovoljstva na ulicama. Nezadovoljstvo koje, naravno, mnogi žele da iskoriste za svoje interese.
Američki predsednik je na Tviteru objavio da su Iranci gladni hrane i slobode.
Aha! Eto, ipak su Amerikanci sve pokrenuli!
„Mislim da ne možemo reći da svi koji su izašli na ulice rade prema naredbama iz drugih zemalja. Možda je nekolicina takvih, ali ljudi nisu na ulicama kako bi poručili da žele novac, hranu i vodu. Imaju i druge zahteve, a među njima je i slobodnije društvo.“
O, pa lepo je da iranski predsednik Rohani ne krivi strane agenture za proteste, već brani pravo iranskih masa da iskazuju svoje neslaganje na miran način, uz osudu svakog nasilja, naravno. Uostalom, da li uopšte iko stoji iza protesta?
„Ne postoji povezanost građana na ulicama i političara iz establišmenta, a na ulici ne čujete bilo kakvo političko skandiranje ili pozive na oslobađanje političkih zatvorenika, kao što je to bilo 2009. Čini se da ovde nije reč o organizovanom delovanju.“
Ovo pomalo razbija mit o tome da je svaki protest protiv neke vlade koju Sjedinjene Države gledaju kao neprijateljsku zapravo nametnut od strane Amerike. Samo je važno da demonstranti ne dozvole da ih preuzmu strane interesne grupe. Predsednik Rohani je, na neki način, reagovao poput Josipa Broza Tita, koji je na studentske demonstracije 1968. odgovorio da su „studenti u pravu“. Da li će Iran doživeti reforme u društvu, politici i ekonomiji, ostaje da vidimo. Jedno je sigurno — o Iranu treba da odlučuju građani Irana i niko drugi.
