Uvoz dijamanata porastao je sa 166.250 konvertibilnih maraka na 4.711.150 KM, dragog kamenja na 9.559.230 KM sa 506.220 KM, uvoz bisera je porastao za 964.450 KM, dok je uvoz svile porastao sa 151.425,25 KM na 409.363,04 KM, prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH.
Ekonomski analitičar Predrag Duduković je istakao da su kamate na oročenu štednju koje banke nude niske, te da građani ulažu novac u stvari koje ne gube vrednost.
„Građanima se više ne isplati da ulažu novac u banke, pa ulažu u neke stvari koje će u perspektivi biti još puno vrednije i koje ne gube na vrednosti, kao što su zlato, dijamanti, nekretnine, drago kamenje i drugo“, naveo je Duduković.
Istakao je i da je baza uvoza dijamanata u 2016. godini bila veoma niska, te da je porast, kako kaže, donekle razumljiv.
Ekonomista Igor Gavran kazao je da postoji mogućnost da je reč o reeksportu i da ne ide sve u BiH, te da su u pitanju određene trgovinske aktivnosti.
„Razlika između bogatih i siromašnih je sve ekstremnija, pa ona mala grupa bogatih ljudi, čiji su prihodi san za prosečnog građanina, uzima visokovredne predmete, koje je onda mnogo jednostavnije negde prebaciti nego gotov novac“, rekao je Gavran i dodao da su dijamanti idealni za takve radnje.
Izvor: Nezavisne
