Švedski reditelj je veoma nadahnuto ispričao kako je doživeo poziv Emira Kusturice da dođe na festival u Drvengradu „privatnim avionom“, koji će doći po njega na bilo kom mestu u Evropi.
Svoju višednevnu dilemu da li da prihvati poziv i da se po nevremenu vozi od Geteborga do Beograda s „pijanim pilotom“ u avionu sumnjivog kvaliteta Estlund će, kako je obećao, pretočiti u film.
U okviru festivalskog programa „Retrospektiva velikana“ tokom narednih šest dana biće prikazani Sorentinovi nagrađivani filmovi, među kojima su „Velika lepota“, „Div“, „Mladost“, kao i televizijska serija „Mladi papa“ s Džudom Louom u glavnoj ulozi.
Ovo izuzetno ostvarenje je, pored ostalog, povod za sutrašnji razgovor o tome gde je film danas i kakva je njegova sudbina, da li televizijska serija postaje bolji medij od filma i da li se film zapravo iz bioskopskih sala seli na televizijske ekrane.
Govoreći o Sorentinovom stvaralaštvu, osnivač „Kustendorfa“, reditelj Emir Kusturica, istakao je da je reč o trenutno najvećem svetskom reditelju koji stvara filmska remek-dela zasnovana na najboljim tekovinama italijanskog neorealizma i autorovom ogromnom talentu i originalnoj viziji.
Kusturica je podsetio da je „Kustendorf“ mesto na kojem se oni koji će tek biti veliki susreću s onima koji to već jesu i dodao da je jedna od najvećih vrednosti ovog filmskog festivala to što čuva prijateljstva, kako ona koja su odavno započeta, tako i ona koja su sklopljena tokom samog „Kustendorfa“.
Uoči početka ceremonije otvaranja festivala koja je malo kasnila, Kusturica je istakao da je "Kustendorf" jedino mesto na kojem ministri i istaknuti svetski reditelji čekaju — studente. Naime, nekolicina inostranih mladih učesnika festivala je kasnila na otvaranje zbog problema na putu.
Na otvaranju festivala govorio je i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji je Mećavnik uporedio s košnicom u kojoj se okupljaju pčele iz celog sveta i proizvode med, nasuprot otrovu koji nudi industrija zabave.
Na otvaranju festivala prikazani su kadrovi iz nemog ostvarenja „Okovana filmom“, snimljenog prema scenariju Vladimira Majakovskog, u kojem pored velikog pesnika igra i muza avangarde Ljilja Brik. Ona je, kako je istakao Kusturica, i muza ovogodišnjeg festivala.
Projekciju nemog filma Renea Klera „Međučin“ pratio je nastup čuvenog američkog gitariste Gerija Lukasa, koji je jedan od gostiju muzičkog programa ovogodišnjeg festivala.
U muzičkom programu „Kustendorfa“ tokom narednih šest dana nastupiće i japanski bend „Japalkan“ koji izvodi srpske pesme na srpskom jeziku, zatim Vlatko Stefanovski trio, francuski bend „Barbo“ i „Bajaga i instruktori“.
Program „Retrospektiva velikana“ posvećen je i srpskom glumcu Aleksandru Berčeku, za koga Kusturica kaže da je jedan od retkih koji nikada nije snimio loš film. U ovom programu će biti prikazana i dva filma iz 1967. — „Breza“ Ante Babaje i „Praznik“ Đorđa Kadijevića iz 1967.
U okviru programa „Savremene tendencije“ biće prikazani filmovi „Nikada nisi zaista bio ovde“ rediteljke Lin Remzi, koji će na radionici studentima i mladim stvaraocima predstaviti producentkinja Rosa Atab, inače predsednica žirija, zatim filipinsko ostvarenje „Rikša“ nagrađen „Zlatnim peharom“ u Šangaju, bugarski film „Pravci“ kineski „Sunce koje može da pomera planine“, kao i francusko-belgijsko ostvarenje „Vernost“. Radionice studentima držaće reditelji ovih filmova Paolo Viljaluna, Stefan Komandarev, Čijan Von i Mikael Roskam.
Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmiči se 21 film studenata i mladih autora iz Holandije, Kine, Libana, Rusije, Srbije, Crne Gore, Poljske, Egipta, Izraela, Francuske, SAD, Hrvatske, Meksika, Jordana i s Filipina.
U žiriju su, pored producentkinje Atab, i profesori Vlastimir Sudar i Serž Regur. Nagradu „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju dodeljuje Ištvan Borbaš.
„Kustendorf“ će predstaviti i dva nova filma mlađih autora — „Pesma jezera Svej“ Arija Golda i dokumentarac „Nema bogova, nema gospodara: Istorija anarhizma“ Tankreda Ramona, dok će u okviru festivala u Andrićgradu biti otvorena restrospektivna izložba dela Petra Lubarde.
