Prema podacima „Gasproma“, prošle godine je u centralnu i zapadnu Evropu i Tursku izvezeno oko 195 milijardi kubnih metara gasa, što je za 8,1 odsto više nego 2016. godine.
Evropski savet je jednoglasno usvojio ekonomske sankcije protiv Moskve i ruska ekonomija je osetila njihovo dejstvo, uključujući banke. Međutim, ruski energetski sektor je malo postradao od njih, što potvrđuje statistika „Gasproma“. Pri tome EU je još pre 10 godina saopštila da namerava da „smanji zavisnost od ruskih sirovina“. Bez obzira na to, trgovina gasom između Istoka i Zapada sveta liči na to kao da je Vladimir Putin prešao EU, nastavlja list.
Pri tome jedan broj nemačkih političara, uključujući bivšeg kancelara Gerharda Šredera, poziva na ukidanje sankcija. Međutim, normalizacija odnosa se može desiti samo u slučaju da Rusija bude spremna da realizuje međunarodne obaveze, naglasio je autor teksta Volf Vigand. Na taj način, Brisel ima „o čemu da razgovara“. Države EU treba da „utole svoju energetski glad“ putem novih tehnologija. Jedna od varijanata je tečni prirodni gas koji se može transportovati tankerima po celom svetu. Na taj način, nestaje potreba za gasovodima koje koristi Rusija, posebno „Gasprom“.
Glavni izvoznik prirodnog tečnog gasa su Katar, Malezija, Indonezija i Australija, dok ministar unutrašnjih poslova SAD Rajan Zinke mašta da Amerika postane „najveća energetska super sila u svetu“, zaključio je „Juropijen“.
