Ovako je 45. predsednik Amerike, čija će prva godišnjica na funkciji biti obeležena 17. januara, opisan u knjizi Majkla Volfa „Vatra i bes“ koja je privukla pažnju čitavog sveta i izazvala očekivani gnev samog Trampa i njegovih pristalica.
Da li je Tramp oklevetan ili je prikazan verno? Da li će biti proglašen mentalno nesposobnim i uklonjen s funkcije aktiviranjem 25. amandmana američkog ustava? Ili će uspeti da se održi do kraja mandata, a onda se suočiti s TV zvezdom i milijarderkom Oprom Vinfri, čiju kandidaturu priželjkuju demokrate a podržavaju je i neokonzervativci koji su podržavali i Hilari Klinton, poput Bila Kristola?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili predsednik Ist-vest bridža Jovan Kovačić i politikolog Aleksandar Pavić.
Sputnjikovi sagovornici saglasni su u oceni da Volfovoj knjizi treba pristupiti s ozbiljnom dozom sumnjičavosti.
„Nažalost, odavno u američkom novinarstvu koje je vezano za establišment važi pravilo — nikad nemoj da dozvoliš da istina stane na put dobroj priči“, ukazuje Jovan Kovačić. „To ne znači da je ova knjiga potpuno neistinita, međutim, kada se istina prepakuje na određeni način, dobija se rezultat koji se i priželjkuje“.
„Volf je, čim je knjiga izašla, doslovce rekao da se nada da će njegova knjiga dovesti do upotrebe 25. amandmana, na osnovu koga predsednik Amerike može da se proglasi nesposobnim da obavlja dužnost i da na njegovo mesto dođe potpredsednik“, navodi Aleksandar Pavić. „Kada je to rekao, Volf je praktično priznao šta je bio njegov zadatak. Zato sad knjigu i koriste Trampovi mnogobrojni protivnici, i zato je ona i dobila ovoliki medijski publicitet. Ovo je, dakle, samo nastavak borbe protiv Trampa drugim sredstvima“.
Praktično istovremeno s objavljivanjem knjige „Vatra i bes“, u javnost su dospeli i rezultati istraživanja Trampovog vokabulara koje je pokazalo da aktuelni američki predsednik, navodno, govori na nivou desetogodišnjeg deteta, učenika četvrtog razreda osnovne škole.
„Svaka mu čast, ako je ovoliko postigao u životu s takvom inteligencijom…“, sarkastično će Kovačić, napominjući da sada svi pričaju o knjizi i Trampovoj inteligenciji, čime je „u senku pala vest da FBI ponovo otvara istragu protiv Hilari Klinton zbog moguće zloupotrebe položaja, što predstavlja udar Trampovih pristalica na onaj deo establišmenta koji mu radi o glavi“.
Volfova knjiga navodi i da Trampovi saradnici redovno postavljaju pitanje njegove mentalne stabilnosti i (ne)uravnoteženosti. S druge strane, Trampov dugogodišnji prijatelj i organizator njegove predsedničke inauguracije Tomas Barak u „Vašington postu“ tvrdi da „to nije mentalna nestabilnost, to je menadžment kontrolisanim i orkestriranim haosom“.
„Tramp kroz čitavu svoju karijeru funkcioniše upravo na ovaj način“, kaže Pavić i ukazuje da takav način funkcionisanja očigledno daje rezultate, te da Tramp namerno koristi takozvanu „taktiku ludaka“ i prekomernih pretnji kakvu je koristio i Ričard Nikson protiv Severnog Vijetnama.
Preti li Trampu opasnost od aktivacije 25. amandmana na američki ustav, koji predviđa smenu predsednika usled zdravstvene onesposobljenosti, uključujući i mentalnu? Psihijatar s Jejla Brendi Li brifovala je u decembru kongresmene iz obeju partija o Trampovom mentalnom zdravlju, potom je izjavila da će Tramp da se „raspadne, i već vidimo znake da se to događa“. Jedan demokratski kongresmen podneo je na usvajanje „Zakon o stabilnom geniju“ koji traži psihijatrijsku evaluaciju predsedničkih kandidata, a Trampove pristalice s desnice, poput Aleksa Džonsa, tvrde da je upravo ovo put ka uklanjanju Trampa 25. amandmanom.
Jovan Kovačić uveren je da tako nešto nije moguće, jer „to neće dozvoliti onaj deo establišmenta koji stoji iza Trampa, a on je samo vrh te piramide“.
Međutim, dodaje, predstojeći izbori u novembru (za svih 435 mesta u Kongresu i 33 od 100 mesta u Senatu) „mogli bi da iskomplikuju situaciju za Trampa“, ali „ekonomski pokazatelji idu Trampu naruku, a to će najviše uticati na rezultat izbora“.
„Čak i ako ekonomija bude dobra“, dodaje Aleksandar Pavić, „podršku Trampove baze može da poremeti pitanje imigracije, koje se uz ekonomiju pokazalo kao najvažnije pitanje za njegove glasače. Ako on ne bude počeo da gradi obećani zid prema Meksiku, ako bude pristao na suviše velikodušnu amnestiju i radikalno ne smanji priliv migranata, on će imati problem sa svojom bazom i može da izgubi većinu. A ako izgubi većinu, demokrate se neće libiti da pronađu bilo kakav povod da pokrenu impičment, a njega neće imati ko da zaštiti“.
Ova opasnost za Trampa utoliko je veća zbog istrage specijalnog tužioca Roberta Milera o navodnom ruskom uticaju na Trampov izbor. U knjizi „Vatra i bes“, inače, citiran je Stiven Benon, koji kaže da je Tramp „putovao u Rusiju i mislio da će se sastati s Putinom. Ali Putina nije bilo briga, pa je on nastavio da se trudi (da mu se približi)“, a citiran je i pokojni Rodžer Ejls, Trampov prijatelj i nekadašnji šef „Foks njuza“, koji je rekao da bi „Tramp učinio sve za Putina“.
„Istraga navodnih veza traje već godinu dana, ali nije pronađena nijedna mrvica dokaza“, podseća Aleksandar Pavić. „Miler će pokušati da iskoristi sve što može, ali ovo su samo glasine koje se ne mogu smatrati dokazom“.
U svakom slučaju, šta god od svega ovoga bilo tačno — od pitanja o Trampovoj mentalnoj (ne)uravnoteženosti do navodnog ruskog uticaja — šta nam o stanju američkog političkog sistema govori već i sama ta činjenica da se o američkom predsedniku raspravlja na ovakav način?
To stanje je katastrofalno, rezolutno će Pavić: „Čitav Trampov dosadašnji mandat obeležen je osporavanjem njegovog legitimiteta, što je nezabeleženo u američkoj istoriji. A o stanju tog sistema dodatno govori i to što se o Opri Vinfri govori kao o ozbiljnom kandidatu. To je potpuna holivudizacija američke politike. Zamislite kako bi izgledala kampanja u kojoj bi bio Tramp protiv Opre Vinfri?! To bi, tek, bio potpuni cirkus. Sve ovo pokazuje da je američki politički sistem zašao u kasnu fazu, nalik onoj koju je opisivao Edvard Gibon u vezi s poznim Rimskim carstvom (u knjizi ’Opadanje i propast Rimskog carstva‘). Amerika je ušla u jednu opasnu fazu, u spiralu iz koje nema izlaska, a plaši me mogućnost da neko pokuša da izlaz potraži ratom“.
„Potpuno je jasno“, saglasan je i Jovan Kovačić, „da ovi procesi ne vode Ameriku u dobrom smeru. Ipak, uzdam se u poriv većeg dela tog sistema za stabilnošću, koja je potrebna svima koji prave novac“. S druge strane, međutim — završava Kovačić upozoravajućim tonom — „stabilnost ne odgovara prodavcima i trgovcima oružjem. I ko tu prevlada, tako će nam i biti…“
