Milenković je u Japanu završio postidplomske studije, osnovao je Srpsko-japansko društvo, a pre toga Jugoslovensko-japansko društvo, nosilac je priznanja japanskog ambasadora za doprinos odnosima Srbije i Japana, a sa Zemljom izlazećeg Sunca ima i porodične veze.
Srbija i Japan diplomatske odnose uspostavili su 1882. godine kada je kralj Milan japanskog cara Meiđija, velikog reformistu koji je od srednjovekovnog Japana napravio modernu zemlju, obavestio o rezultatu berlinskog kongresa 1878. godine, na kome je Srbija dobila međunarodno priznanje.
Milenković kaže da je malo poznato da je prva privredna razmena dveju zemalja zasnovana na srpskoj pameti. Japanci su od nas dobili biljku srodnu kamilici, buhač, koje ima u primorju, a koja uspešno tera komarce, a Srbi su je koristili još u srednjem veku, kaže Milenković.
„Japanci su od toga napravili sredstvo za rasterivanje komaraca i drugih insekata. Napravljena je posebna kompanija koja proizvodi čuvene zelene spirale katori senko, koje kada zapalite, komarci ne dolaze. To je bukvalno srpska pamet iz Srednjeg veka, a čovek koji je stvorio tu firmu bio je prvi počasni konzul kraljevine Jugoslavije u Japanu, a sada je njegov unuk počasni konzul Srbije u Japanu“, otkriva naš sagovornik.
On upravo priprema knjigu o dobrim odnosima Srbije sa Japanom, a za Sputnjik ekskluzivno otkriva informaciju vezanu za period odnosa tokom Prvog svetskog rata. Naime, 1915. godine na Univerzitetu u Tokiju ruski jezik predavao je Srbin Dušan Todorović. Tamo je stigao iz Moskve, što je najvažnije, bio je to prvi gest pomirenja Rusije i Japana posle rusko-japanskog rata, otkriva Milenković.
„Todorović je stigao sa suprugom Jekatarinom, koja je bila operska pevačica. Oboje su bili jako popularni u Tokiju, čak su imali odnose sa carskom kućom. Todorović je počeo da inicira prikupljanje pomoći za srpsku vojsku koja je preko Albanije otišla na Krf. Od 1915. do 1918. neprekidno je Japan pomagao. Brodovima su slani kontejneri puni medicinskog materijala, novac, odeća, obuća, lekovi, hrana“, navodi Milenković.
Iako Japan od tog vremena neprekidno pomaže Srbiji, ekonomska saradnja nikada nije bila na zavidnom nivou. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Japanom iznosila je 169,5 miliona dolara. To je sjajan podatak u odnosu na prethodne godine. Srbija je za godinu dana povećala izvoz u Japan preko sedam puta, što je dobro čak i u poređenju sa periodom saradnje sa bivšom Jugoslavijom.
Jugoslavija kao nesvrstana zemlja nije imala poziciju koju bi neko njihovo ministarstvo moglo da prepozna kao važnu, nisu mogli da nas smeste ni na komunistički istok, ni na kapitalistički zapad, ali ni mi se nismo dobro snalazili, kaže Milenković.
„Naša ponuda nikada nije bila kako treba prilagođena japanskim uslovima. Naši trgovinski predstavnici u Tokiju su živeli izolovano od Japanaca, tako da nisu videli šta njima zapravo treba. U vreme kada smo imali veliki izvoz u SAD, kada je jedna od četiri stolice u američkoj porodici bila jugoslovenska, u Japanu nije bilo ni jedne, zato što smo mi nudili glomazan nameštaj za male kuće“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On dodaje da nismo iskoristili ni Titovu posetu. Pred njega je do aviona u susret izašao pokojni car Hirohito. Bio je to jedinstven slučaj, jer car nije izlazio do aviona ni američkom predsedniku. Posle te velike pompe oko Titove posete, sve je stalo, nije bilo razmene.
Tome je poslednjih decenija doprinela i japanska opreznost, jer je to zemlja koja ne ulaže dok se ne steknu svi uslovi, odnosno ne dobiju ozbiljne garancije da će ulaganje biti isplativo. Zato je Abeova poseta kompliment za Srbiju, kaže Milenković, ali dodaje još jedan razlog za pruženu ruku.
„Srbija je dobila aktivnim ulaskom u program ’Novi put svile‘, sa mnogo kineskih ulaganja, a posebno ukidanjem viza za kineske turiste za posete do 30 dana, što je napravilo najveće otvaranje prema Kini. Japanci su to osetili. Mislim da je ova poseta delom njihov pokušaj da se približe Srbiji i da joj daju više šanse, da bi pomalo parirali Kini“, tvrdi Milenković.
On ipak smatra da u prvi plan treba staviti događaje koji su nas približili od ratova na Balkanu, koji imaju presudan značaj za dobre, prijateljske odnose dveju zemalja. U vreme raspada Jugoslavije predstavnik Ujedinjenih nacija u BiH bila je Sadako Ogata, ona je bila izuzetno nedisciplinovana kada su diktati velikih zemalja u pitanju, podseća sagovornik Sputnjika.
„Ona je pomagala onome kome je trebalo pomagati, a ne onome o kome govori zvanična politika. Kroz nju smo dobili veliku, veliku pomoć za ljude u zaraćenim područjima i za izbeglice. Pored nje bio je predstavnik u UN na političkom planu, Jasuši Akaši, čovek koji je bio neutralan, koji je doprineo tome da Srbi ne budu potpuno gurnuti u stranu“, podseća on.
Iako joj je nuđeno da bude ministar spoljnih poslova, Sadako Ogata je posle ratova tražila da bude na čelu „Džajke“, nezavisne državne institucije preko koje je organizovano dopremanje pomoći u Srbiju.
Od ratova ’90-ih ova zemlja neprekidno Srbiji šalje pomoć koja se meri milionima. Njen deo je osavremenjavanje Beogradskog vodovoda, čuveni žuti autobusi koji su uvek besprekorno čisti, a danas ne prođe nedelja da nerazvijeni delovi zemlje, posebno sa juga Srbije, ne dobiju pomoć Japana, bolnička kola ili obnovu školske fiskulturne sale u nekom malom, zaboravljenom gradu.
Japan stipendira naše njajbolje studente i đake, a najbogatija saradnja ostvarena je na kulturnom planu. Pored onih koji neguju tradiciju, u Srbiji deluje i „Sakurabana“, udruženje koje predstavlja popularnu kulturu te zemlje, a kulturna saradnja u novoj godini počeće nastupom sastava „Japalkan“, koji neguje muziku Balkana na Međunarodnom filmskom i muzičkom festivalu „Kustendorf“.
Poseta Srbiji japanskog premijera Šinza Abea, ali i japanskih privrednika, od izuzetnog je značaja, s obzirom na činjenicu da je Japan članica G7, treća svetska ekonomska sila, a i da se u međunarodnim odnosima posmatra kao država koja ima veliki uticaj. Premijer Japana razgovaraće sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i drugim zvaničnicima.
