Hrvati, kako se navodi, nude investitorima poslovni prostor zbog kojeg srpske banke, institucije i preduzeća vode sudske sporove, u zakup na 10 godina — besplatno, a novina je da će po isteku zakupa ulagači moći i da otkupe srpsku imovinu.
Prema rečima Martine Delić, potpredsednice Vlade u Zagrebu, novim zakonom povećava se mogućnost investicionih ulaganja i aktiviranje tzv. „neaktivne imovine u vlasništvu RH“.
A „neaktivna imovina“ je u najvećem broju slučajeva upravo imovina srpskih preduzeća, koju je Zagreb bukvalno nacionalizovao posle rata i u katastrima preveo na državu, pišu „Večernje novosti“.
Novim zakonom, o kojem će se Sabor izjašnjavati u februaru, predlaže se da se „državna imovina koja nije u funkciji i na kojoj se ne obavlja nikakva ekonomska delatnost“ može dati u zakup preduzetnicima na 10 godina i to bez plaćanja najamnine.
Uslov je da investitor u roku od tri godine uloži u projekat tri miliona evra i da se istovremeno vrednost državne imovine poveća za 50 odsto. Posle isteka decenije, preduzetnik stiče pravo i na trajan otkup na način i pod uslovima koji će biti određeni posebnim pravilnikom.
„Predlogom ovog zakona Hrvatska pokušava da predupredi presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po tužbama srpskih preduzeća čija je imovina oteta“, kaže novosadski advokat Zoran Ristić iz kancelarije „Ristić i partneri“.
Njegova kancelarija je posle višegodišnjih muka letos napravila revolucionarni pomak i čak četiri predstavke srpskih firmi i banaka protiv zvaničnog Zagreba našle su se na dnevnom redu Suda u Strazburu i on će o njima uskoro odlučivati.
„Pošto se očekuju pozitivne odluke u korist srpskih firmi kojima je nezakonito oduzeta imovina, Zagreb je rešio da te odluke praktično spreči još pre nego što su donete“, kaže Ristić.
Tako će, kako primećuje, srpske firme imati presude u svoju korist, ali će u njihovim hotelima i lokalima biti novi zakupci sa ugovorima na 10 godina.
„Ovaj zakon je diskriminatorski i mi smo pred Božić od Suda u Strazburu tražili da donese privremenu meru kojom će sprečiti donošenje i primenu ovog zakona jer on sprečava rad i sprovođenje presuda samog suda“, objašnjava Ristić.
