Slavni ruski tenor ne krije uzbuđenje pred svaki nastup u Srbiji, a bilo ih je mnogo. Sputnjik je prisustvovao probi i Putilinovom zagrevanju pred koncert koji će biti održan u nedelju.
Očigledno je da između ovog umetnika i Beograda postoji određena „hemija“, srpska javnost ga uglavnom zna po maestralnom izvođenju naše narodne pesme „Jeremija“, kada je podigao punu salu Sava Centra na noge, te smo ga pitali koje iznenađenje je spremio za našu publiku ovog puta.
„’Jeremija“ će biti iznenađenje i biće jedna mala nijansa koja će biti veoma interesantna za publiku.“
Putilin, koji je još poznat kao „zlatni tenor Aleksandrova“, vrlo je skromno odbacio našu konstataciju da se po slavujskom glasu izdvaja u ansamblu.
„U Rusiji ima mnogo tenora i slučajno se desilo da su mene nazvali zlatnim. Što se tiče stranih tenora najbolji je bio Pavaroti.“
Srbija je zajedno sa Rusijom tugovala zbog tragedije koja je zadesila hor „Aleksandro“", a koju je naš sagovornik igrom slučaja izbegao. On za Sputnjik priznaje da veliki gubitak još lično nije prevazišao, a da ga sam ansambl, iako podmlađen novim vokalima, verovatno nikada i neće nadoknaditi.
„Ja sam sa tim mladićima, mojim drugovima živeo zajedno. Jako dobro smo se znali i osećali jedan drugoga. To je bio takav strašan udarac, kao kad bi vam neko betonsku ploču spustio na glavu. Prosto čujete taj šum svakoga dana tri meseca dok ih nisu sahranili. To je bilo preteško i stvarno užasno. Ta mučnina je trajala čitavih godinu dana, taj užas, dok se nije napunila godina i dok po hrišćanskim običajima nismo obeležili pomen. Postojao je strašan pritisak“, kaže naš sagovornik i dodaje da ga je od kobnog leta spasilo rođenje ćerke i prelazak na drugu funkciju.
„Sada sam direktor mladog ansambla, podmlatka. Stalno gajimo nove članove, od malih nogu, pa do svih uzrasta. Pozvali smo profesionalne, divne, nove, mlade pevače koji su ušli u ansambl i sad su se već uigrali, ali fali im tradicija koja je postojala u horu. To se tačno oseća još uvek i u tonu, i u zvuku, ali to će vremenom doći. Stari koji su bili, su bili tako uigrani i imali su harizmu i nerv da iskažu emociju. Postojala je tradicija prenošenja iskustva.“
Sergej je sa slavnim horom jednom prilikom nastupao i u sedištu NATO-a, u Briselu. Na naše pitanje kakvo je iskustvo kada vojni ansambl jedne zemlje zapeva u vojnom sedištu „rivala“, Putilin se nasmejao i kratko odgovorio:
„Pobedili smo ih!“