Kroz čitavo moderno doba, London je bio jedan od najznačajnijih svetskih političkih i ekonomskih centara. Zato svaka politička ocena koja dolazi iz britanske prestonice privlači pažnju.
Tako je i sa najnovijim izveštajem Odbora za spoljnu politiku Gornjeg doma (Doma lordova) britanskog Parlamenta u kome se navodi da Velika Britanija mora da nastavi angažovanje na Zapadnom Balkanu koji je „u opasnosti zbog autokratskih lidera, slabih institucija i endemskog organizovanog kriminala i korupcije“.
Stabilnost na Zapadnom Balkanu, takođe, podriva uticaj trećih zemalja, navodi se dalje u tekstu. Pored Rusije, koja, kako britanski lordovi kažu u izveštaju, u regionu ima namere da omete svaku bližu integraciju sa Zapadom, na ovom prostoru prisutne su i Kina, Turska, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Zapadni Balkan je od velikog i trajnog značaja za Veliku Britaniju, nezavisno od „bregzita“, stoji u izveštaju.
„Imamo značajan interes u podržavanju stabilnosti i napretka u regionu, ne samo zbog ponavljanja tragedija i strahota devedesetih, već i delom zbog naše šire posvećenosti miru i stabilnosti u Evropi“.
„Angažovanje Velike Britanije u regionu mora biti nastavljeno i zbog naših nacionalnih interesa i u okviru nastavka posvećenosti evropskoj bezbednosti i bliskoj saradnji s drugim državama EU. Moramo podržati region da unapredi slobodu medija i izražavanja, suzbije organizovani kriminal, trgovinu ljudima i korupciju, upravlja migracijama kroz region i iz regiona, stvori poželjno poslovno okruženje koje će omogućiti privatnom sektoru da raste i koje će ohrabriti strane kompanije da investiraju i učvrste snažne demokratske institucije“, stoji u izveštaju odbora za spoljnu politiku Doma lordova.
Dom lordova je formalno telo, telo protokolarnog karaktera, počinje analizu izveštaja Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.
„Dom lordova nema političku funkciju, nema ovlašćenja da donosi bitne političke odluke. Njihova mišljenja i rezolucije mogu ali ne moraju da se uzmu u razmatranje pri donošenju političkih odluka u Dauning stritu, to je posledica činjenice da je britansko društvo vrlo tradicionalno u političkom smislu i zbog toga Dom lordova više oslikava monarhistički pristup i ustrojstvo te države nego što ima određenu političku moć“, kaže Rajić.
Kada formira mišljenje, Dom lordova često koristi izvore sa terena koje sam dobija, a ne od britanskog ministarstva spoljnih poslova, a ti izvori često znaju da budu, kako Rajić kaže, politički vezani za određenu ideju.
„Tako da, s te strane, informacije koje se njima serviraju mogu imati politički predznak i mogu biti politički obojene. To treba imati na umu kada govorimo o Domu lordova, da ni oni sami često nemaju pravi izvor informacija i zbog toga stvaraju određenu iskrivljenu sliku“, objašnjava Rajić i dodaje da je to slučaj i sa, kako kaže, dobrim delom ovog izveštaja.
U izveštaju, kaže Rajić, postoji veliki broj opštih mesta bez dalje razrade zaključaka i bez predstavljanja metoda na osnovu kojih su do tih zaključaka britanski lordovi došli.
Britanski uticaj na Balkanu prisutan je vekovima, a poslednjih decenija on je oslabio jer ovaj deo Evrope nije bio posebno interesantan za Veliku Britaniju, ali posmatrano kroz prizmu „bregzita“, ta se situacija menja, ocenjuje Rajić.
„Mislim da će nezavisno od izveštaja Doma lordova, Britanija nakon Bregzita pokušati da oživi neke svoje stare uloge i uticaje koje je imala u različitim delovima sveta, pa tako i na Balkanu i da će pokušati da se postavi kao zaseban faktor u odnosu na Brisel i Vašington. Takođe mislim da će London pokušati da usaglasi svoju politiku na ovom prostoru, koliko je god to moguće, sa Vašingtonom pre negoli sa Briselom“, smatra Rajić i dodaje da će proklamovana britanska politika biti da se države zapadnog Balkana uključe u EU.
Nekome može da zazvuči paradoksalno da država koja napušta EU želi da se balkanske države što pre priključe organizaciji koju sama Britanija napušta, ali Rajić tvrdi da je to ključni britanski interes u regionu jer je generalni interes da se svet globalizuje.
„Britaniji je u interesu da ne pregovara sa svakom članicom ponaosob, već da to čini sa većim centrima. Lakše bi Britaniji bilo, recimo, da ovde ostvari svoj ekonomski interes ukoliko Srbija bude članica EU i da to učini kroz direktne razgovore sa Briselom, da kroz jedan ugovor postigne sporazum sa svim članicama Unije, nego da to radi sa svakom državom pojedinačno. Prosto, ekonomičnije je“, kaže Rajić.
U globalizovanom svetu, sa druge strane, britanski uticaj može da bude jači kroz politički i kulturni element, odnosno kroz meku moć. Na stranu to što je Britanija članica SB UN, što ima veliki vojni potencijal i što je nuklearna sila. Sve je to u podređenom položaju kada je uporedimo sa SAD ili sa Rusijom.
Međutim, činjenica da je engleski jezik današnja lingua franca u svetskoj komunikaciji, govori o tome da je globalizacija nešto što je održalo ulogu Britanije kao bitne zemlje u svetu, kaže Rajić, nakon što je prestala da bude imperija.
Meka moć, predviđa Rajić, biće način na koji će Britanija biti prisutna i na prostoru zapadnog Balkana.
„Na taj način kompenzovaće činjenicu da više neće imati uticaja na spoljnu politiku EU nakon ’bregzita‘, da postave sebe kao bitan i značajan faktor, što, istini za volju, jesu bili dugi niz godina i na ovom prostoru, ali i u drugim delovima sveta“, zaključuje Rajić.
