U izveštaju nazvanom „Putinov asimetrični napad na demokratiju u Rusiji i Evropi: Posledice po nacionalnu bezbednost SAD“, navodi se da je nakon učlanjenja Crne Gore u NATO manje verovatno da će Rusija prema Crnoj Gori koristiti grubu i otvoreno nasilnu taktiku.
„Ali Moskva bi mogla da nastavi da pritiska i utiče na sličan način kao što je to viđeno u Bugarskoj. Međunarodna zajednica ne sme da spava na lovorikama sada kada je Crna Gora članica NATO-a, već treba da aktivno pomogne vladi da ojača svoju odbranu protiv ’meke moći‘ kojom raspolaže Rusija“, navodi se u izveštaju.
U izveštaju koji je pripremljen za Odbor za međunarodne odnose američkog Senata stoji da je „maligni“ uticaj Rusije u Crnoj Gori prisutan već duže vreme, ali da je intenziviran 2016. sa ciljem da se spriječi ulazak u NATO, da je uključivao propagandu, finansiranje NVO i političkih partija i da je kulminirao navodnim pokušajem Rusije da zbaci vlast na parlamentarnim izborima 2016.
„Rusija je otpočela propagandnu kampanju koja je uključivala podršku proruskim partijama i stvaranju anti-NATO grupa u civilnom društvu. DF, politička partija za koju se vjeruje da je dobila milione dolara iz Rusije, od marginalne je postala glavna opoziciona partija“, stoji u izveštaju.
Železnjak radio sa DF-om, novac dobila NVO „Ne u NATO, ne u rat“
U dokumentu se navodi i da je bivši zamenik predsednika ruske Dume, Sergej Železnjak navodno putovao u Crnu Goru kako bi radio sa članovima DF-a.
„DF je bio veoma aktivan tokom debate o NATO-u, koja je nekada rezultirala nasiljem. Na primer, aktivisti DF-a su stajali iza demonstracija u oktobru 2015. koje su vodile do sukoba sa policijom“, navodi se, između ostalog, u izveštaju.
Dodaje se da je propaganda išla preko Sputnjika i proruskog portala IN4S, te da je Rusija navodno davala resurse NVO „Ne u rat, ne u NATO“ i „Pokretu za neutralnost“, navodi se u dokumentu koji će se naći pred odborom Senata.