U izveštaju posvećenom ruskom uticaju na izbore u drugim zemljama, demokrate pozivaju administraciju Donalda Trampa da strano mešanje u izbore tretira kao nacionalnu krizu, da formira agenciju koja bi koordinisala odgovor na mešanje i uspostavi novu vrstu sankcija za kažnjavanje odgovornih.
U tekstu na 200 stranica, čiju je izradu naložio senator Ben Kardin posle Trampove pobede, detaljno se opisuju „gotovo dve decenije“ ruskih napora da utiču na izbore u Evropi, a Tramp se kritikuje što je malo učinio da se to reši.
Demokrate u preporukama, između ostalog, navode da je potrebno graditi demokratske institucije u zemljama koje su najpodložnije mešanju u izbore i osnovati organizaciju sličnu Nacionalnom centru za borbu protiv terorizma koja bi koordinisala američku reakciju na to mešanje.
Među razmatranim zemljama našla se i Srbija.
„Zloćudni uticaj Rusije u Srbiji manifestuje se kroz kulturne veze, propagandu, energiju i razvoj vojnih odnosa“, ukazuju demokratski senatori. Navodi se i da je, prema podacima Stejt departmenta, u Srbiji znatno povećan broj nevladinih organizacija i medija sa proruskim stavom.
Srbija je, kako ističu, važna zemlja regiona, s obzirom na njenu centralnu geografsku poziciju i komplikovanu istoriju tokom raspada Jugoslavije.
Dok njeni lideri nastoje da delaju u izazovnom političkom okruženju, nema sumnje da je Srbija suočena sa pritiskom dok pokušava da „sedi na dve stolice“, iznosi se u delu izveštaja posvećenom Srbiji, uz napomenu da će „bez značajnije odbrane“ ruska propaganda nastaviti da utiče na javno mnjenje Srbije.
Američka pomoć Srbiji, kako navode demokrate, konstantno opada i dok je u fiskalnoj 2014. godini iznosila 22,9 miliona dolara, Trampova administracija je za fiskalnu 2018. godinu tražila samo 12,1 milion dolara.
Međutim, u svetlu značajnog povećanja koje je odobreno u okviru zakona o suprotstavljanju američkim neprijateljima putem sankcija iz 2017. godine, misije USAID-a širom regiona treba da se preorijentišu i da se robusnijim naporima suprotstave „zloćudnom uticaju Rusije“ kroz, između ostalog, jačanje demokratskih institucija i njihove sposobnosti da se suprotstave dezinformacijama.
„SAD, takođe, treba da podrže napore Srbije da bude energetski nezavisnija i da rade sa Evropskom unijom na obuhvatnim naporima širom regiona“, navodi se u izveštaju.
Demokrate smatraju i da je zemljama poput Srbije, pored pomoći, potrebno i doslednije američko diplomatsko angažovanje i upozoravaju da američki funkcioneri treba češće da posećuju Srbiju.
„Ruski angažovanje sa rukovodstvom Srbije je u oštrom kontrastu sa američkim. Predsednik Vučić se sreo sa predsednikom Putinom najmanje 12 puta od 2012. godine, dok je poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio Džimi Karter 1980. godine“, navodi se u izveštaju.
Demokrate zato smatraju da bi američki funkcioneri, uključujući članove Kongresa trebalo redovno da putuju u region i da primaju visoke goste u Vašingtonu.
„SAD treba da pošalju jasnu poruku da su se vratile i da su spremne da sarađuju za zemljama i saveznicima širom Evrope kako bi se odbranile od zloćudnog uticaja i pomogle tim zemljama da dovrše proces integracije“, piše u izveštaju.
Kako se, takođe, ocenjuje, „štetan uticaj“ Rusije, koji je dugo prisutan u Crnoj Gori, intenziviran je 2016. godine da bi se omeli napori zemlje da postane članica NATO-a.
Tanjug
