Misteriozni povratak iranskog pastira: Zna li Amerika koga je podržala

Govor Mahmuda Ahmadinežada u Bušeru 5. januara zaista je „zaljuljao čamac“, kako su saopštile iranske vlasti. Tom prilikom Ahmadinežad je kritikovao sadašnjeg predsednika Hasana Rohanija i njegovu vladu zbog „lošeg upravljanja“, odvojenosti od naroda, monopola nad javnim bogatstvom. Nakon toga je bilo saopšteno da je čak i uhapšen, što je njegov advokat brzi demantovao.    

Učešće bivšeg iranskog predsednika u protestima za ruske analitičare nije neobično — oni ističu da su protesti u Iranu inspirisani desnim snagama.

„Trebalo bi podsetiti da su protesti počeli u Mašhadu, gradu koji se smatra političkom prestonicom desnih snaga, a Mahmud Ahmadinežad je uvek bio vođa desničara i pobornik ovakvih ideja. Interesantno je da su mnogi učesnici protesta upravo tražili ono što je Ahmadinežad sprovodio kada je bio na čelu Irana“, kaže ruski ekspert Jurij Svetov.

Međutim, nije jasno kako su onda SAD i Izrael podržali ove proteste ako se na njihovom čelu nalazio njihov najljući neprijatelj. Podsetimo samo na izjave Ahmadinežada na račun Izraela za vreme dok je bio predsednik: „Izrael treba zbrisati sa karte sveta“; „Cionistička mreža je vrlo aktivna u svetu, između ostalog i u Evropi“; „Izrael je stvoren radi povećanja napetosti i nametanja politike SAD i Velike Britanije i nikad ne može doneti mir u regionu“; „Cionistički režim se nalazi na rubu nestanka i borba palestinskog naroda svakim danom je sve bliža cilju“ i slično.

Ruski ekspert smatra da je Ahmadinežad možda samo pokušao da iskoristi nastalu situaciju. On je nakon završetka svog drugog mandata na čelu države 2013. godine jedno vreme bio potpuno nestao iz javnosti. Međutim, to ne znači da se pozdravio sa politikom.

Prošle godine se opet pojavio sa ambicijom da ide na treći mandat. Tada su se u medijima pojavile neobične informacije o njegovom životu nakon odlaska sa najviše državne funkcije. Ispostavilo se da on čuva ovce. I to nije sve — još dok se nalazio na vlasti, na posao je išao autobusom, dok je njegova supruga bila čistačica u džamiji.

Da li je bajka ili ne, internet je prošle godine bio pun interesantnih priča o životu Ahmadinežada kao predsednika Irana. Na primer, kada je prvi put ušao u svoj kabinet kao predsednik, on je odmah izbacio skupe tapiserije koje su visile sa zidova i poklonio ih džamijama u Teheranu, a zamenio ih jeftinijim… U deklaraciji o imovini nalazio se „pežo 504“ iz 1977. godine i mala kuća u jednoj od najsiromašnijih četvrti Teherana koju je nasledio od oca pre više od 40 godina. Svoje službenike je jako iznenađivao kada je donosio na posao doručak koji mu je supruga svako jutro spremala: nekoliko sendviča sa sirom. Nakon što se povukao sa funkcije 2013. godine,  odbio  je da prima penziju, objasnivši to time što nije radio za penziju, već za dobrobit naroda. Danas živi od prihoda za predavanja na univerzitetu, u visini od 250 dolara mesečno. Kada negde odseda u hotelu, traži za sebe jeftinije sobe, čak bez kreveta, jer voli da spava samo na dušeku, na patosu.

Gore navedene „bajke“ su možda bile deo kampanje Muhameda Ahmadinežada za veliki povratak u politiku. Iako nije ništa mogao da uradi na poslednjim predsedničkim izborima i u lošim je odnosima sa verskim liderom Alijem Hamnejem, to ga neće sprečiti da opet pokuša da uđe u trku za najvišu poziciju u vlasti.

„Ahmadinežad je veoma ambiciozan čovek i ne verujem da se pomirio sa činjenicom da će do kraja života čuvati ovce u planinama“, siguran je Svetov.