Seksualni zločini, koji sve češće izlaze na svetlo javnosti na Zapadu, imitacija su ponašanja muških likova u bajkama, tvrdi japanska profesorka ženskih studija i autorka knjiga o seksualnom zlostavljanju Kaze Muta.
Ljubljenje bez pristanka je seksualni čin, smatra Muta, i dodaje da su seksualni zločini koji se sve češće događaju u Holivudu imitacija ponašanja muških likova u bajkama, kao što su „Snežana i sedam patuljaka“ ili „Uspavana lepotica“.
Tvrdnja profesorke Mute dolazi kao reakcija na događaje u Holivudu, gde je u oktobru za seksualno zlostavljanje više desetina glumica optužen moćni holivudski producent Harvi Vajnstin.
Zahvaljujući kampanji na društvenim mrežama #MeToo (I ja), za seksualno zlostavljanje u Americi optuženo je u poslednjih nekoliko meseci oko pedeset moćnih javnih ličnosti, glumaca, producenata, političara i sudija, dok su u Velikoj Britaniji, pod istim optužbama, dva ministra iz kabineta Tereze Mej primorana na ostavke.
U duhu ovakvih optužbi održana je i dodela Zlatnog globusa, druge po značaju američke nagrade za filmsku umetnost posle Oskara. Veliki broj zvanica bio je obučen u crno, u znak solidarnosti sa žrtvama seksualnog nasilja.
Čini se da su stvari malo izmakle kontroli, jer se u medijima sve više nalaze priče o tome kako da se muškarci ponašaju u atmosferi kada svaka reč, komentar, potez, korak, pogled moraju da se dobro odmere jer mogu da se protumače u kontekstu seksualnog zlostavljanja.
Kako se u sve to uklapaju bajke? Volt Dizni je svojevremeno ekranizovao „Snežanu i sedam patuljaka“ i „Uspavanu lepoticu“, koje ne samo da su dobile brojne nagrade, već su osvojile i srca mnogih generacija. Ti se filmovi i dalje prikazuju, a likovi Snežane i Trnove Ružice, onakvi kako ih je Dizni zamislio, postali su arhetipovi.
U oba filma postoji scena u kojoj princ, opčinjen lepotom devojke koja je prokleta i može da se vrati u život samo poljupcem zaljubljenog, nju ljubi i oživljava. Dosadašnja tumačenja simbolike ovog poljupca bila su da je ljubav jača od smrti. Ona su u skladu i sa fundamentalnim hrišćanskim učenjima.
Međutim, mišljenje japanske profesorke je drugačije. Prema njenom mišljenju, prinčevi iz bajki su seksualni predatori.
Vesna Stanojević iz Sigurne ženske kuće kaže da je ovakvim tumačenjem bajki iznenađena, i da ona lično te likove nikada nije doživljavala na takav način. Poljubac koji nekoga vraća u život za nju je primer ljubavi i nežnosti.
U bajkama, kaže Stanojevićeva, postoje i scene koje izazivaju neprijatnost, kao što je scena kada lovac seče stomak vuku i iz njega izvlači Crvenkapu i njenu baku.
„Ne mislim da su to povodi za nešto loše. Ne slažem se sa profesorkom. Za mene taj poljubac nema to značenje. Ne mislim ni da su to povodi za neke druge stvari koje su se događale u vezi sa Holivudom i seksualnim uznemiravanjem žena koje se dešava svuda u svetu, što je evidentno, ali ne nalazim koren u bajkama. Mislim da to nije nešto što je povezano sa bajkama i pričama sa kojima smo svi odrastali“, kaže Stanojevićeva.
Primere seksualnog predatorstva možemo da nađemo u mnogim filmovima ili umetničkim delima, ali kada se bolje obrati pažnja, na kraju dolazimo do zaključka da se ne radi o tome, dodaje Stanojevićeva. Onaj koji vrši seksualno nasilje nad ženama ne mora da bude inspirisan medijima.
Ono što se sada događa u Americi i Britaniji Stanojevićeva naziva pomodarstvom. Seksualno uznemiravanje u prošlim vremenima nije prepoznavano kao problem, kaže Stanojevićeva.
„Što je to posle toliko godina izvučeno, pa je postalo problem broj jedan, po meni je malo i pomodarstvo. Potrebno je o tome da pričamo jer to je aktuelno. Naravno, i svest žena je podignuta na nivo da one neće da prihvate razne stvari koje im se nude da bi zadržale posao ili pozicije na kojoj jesu, a kada ne prihvate da one budu te koje su optužene da su uradile nešto što je neprimereno ili su nekoga izazvale. Po meni, treba o tome pisati, treba sve izneti na videlo, ali umerenije, i da se o tome govori na način koji ćemo svi da shvatimo i da prihvatimo“, zaključuje Stanojevićeva.
Bajke se uvode u život deteta onda kada roditelji počnu dete da pripremaju za spoljašnji svet, počinje svoj komentar „nalaza“ profesorke Muta psihoterapeut Zoran Milivojević.
Važna poruka koju bajke nose je da u spoljašnjem svetu postoji zlo. Drugi deo poruke koju bajke nose je da dobrota, pravda i lepota pobeđuju zlo, i ta poruka je utkana i u bajke koje je profesorka Muta spomenula.
„Ti muškarci su spasioci, koji svojom ljubavlju spasavaju te ženske likove i potrebno je imati dosta veliki otklon od realnosti da bi se to tumačilo na neki drugi način. Međutim, čim kažete profesorka na ženskim studijama, onda mi je jasno da se radi o jednom ideološkom čitanju. Da se tu učitavaju neke stvari koje je vrlo teško razumeti na takav način osim ako niste ideološki isprogramirani“, kaže Milivojević.
Ideološka programiranost u ovom slučaju podrazumeva sagledavanje odnosa muškarca i žene kao odnosa tlačitelja sa potlačenom ženom, dodaje Milivojević.
„Ako muškarac pomaže ženi, to ’po—moć‘, ona je nemoćna, a on je moćan i pomaže joj da izađe iz neprilike u kojoj se našla. Međutim, većina tih radikalnih feministkinja koje su koncentrisane oko studija roda stalno pokušavaju da odnos muškarac—žena ili pročitaju kao konflikt ili da opravdaju postojanje konflikta, tako da je njena priča sasvim različita. Znači, nije progonilac Snežanina maćeha koja je otrovala jabuku, nego je progonilac princ koji svojim akcijama dovodi do toga da njoj biva spasen život“, objašnjava Milivojević.
Problem je u tome što sve više žena i mlađih muškaraca, kaže Milivojević, „kupuje“ ovakav diskurs, stvara konflikte između muškaraca i žena i okreće ih jedne protiv drugih i na taj način slabi koheziju i emotivne veze koje treba da postoje u svakom zdravom društvu.
Seksualno predatorstvo termin je povezan, kaže Milivojević, za pedofiliju i nema veze sa odraslim ženama, koje, kao odrasle ličnosti, imaju, kako kaže, odgovornost i za sebe i za druge — koje mogu da se zaštite.
„Ta histerija, koja trenutno vlada i na koju se svi ’kače‘ kako bi postigli vlastitu popularnost, po meni je u osnovi sasvim pogrešna. Jer mnoge od tih žena, koje su se oglasile da su žrtve seksualnog uznemiravanja ili da su bile, uslovno rečeno, prisiljene na nekakve seksualne aktivnosti da bi uspele u karijeri, u stvari nisu bile prisiljene. Kad kažem prisiljena, koren reči je sila. Nad njima nije primenjena sila, nego su verovatno bile ucenjene da izaberu. Lakši put je ako pristanu na seksualne aktivnosti, a teći put je ili će se vrata zatvoriti ako ne pristanu. I to je bio njihov izbor. Dakle, izbor odrasle osobe koja tog trenutka odlučuje šta je za nju najbolje“, kaže Milivojević.
Iza priča o seksualnom uznemiravanju koje se dogodilo mnogo godina ranije mogu da stoje razni motivi, pogotovo ako ih pričaju navodne žrtve na zalasku karijere.
„Tako da mi se čini da je cela ta priča, u stvari, ponižavajuća za žene zato što ih svodi na poziciju deteta — znači, malo dete koje ne može da se zaštiti, ne može da donese pravu odluku i zli, po pravilu muškarci, koji su to dete iskoristili. Ta vrsta priče, diskursa ili narativa, koja sad trenutno vlada i koja se plasira, po meni je nešto što ima neku dublju pozadinu i koja se uglavnom svodi na to da se neki konflikti koji postoje rešavaju i kroz diskvalifikacije tog tipa“, zaključuje Milivojević.
Šta stoji iza pada holivudskog mogula, kakav je doskora bio Harvi Vajnstin, ostavljamo po strani. Sigurno je da se njegov život iz osnova promenio jer je dobio otkaz u sopstvenoj kompaniji, političari koje je finansijski pomagao odrekli su ga se, a supruga ga je napustila.
Jedno je sigurno — bajke nisu te koje ljude motivišu da čine loša dela. One su tu da utole iskonsku potrebu čoveka za saznanjem da je zlo moguće pobediti i nadvladati.
