„Sankcije uopšte nisu u saglasnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije“, rekao je Kalašnjikov.
On je naglasio da je uvođenje evropskih sankcija Rusiji i recipročni embargo na isporuku hrane iz Evropske unije apsolutno van logike zakonodavstva koje se odnosi na STO.
„Ako se ispuni zahtev Evropske unije, verovatno ćemo morati da ograničimo svoje učešće u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, možda i u potpunosti“, smatra senator.
Kalašnjikov je takođe istakao da su Evropljani prvi počeli da krše pravila STO, iskorišćavajući politiku sankcija protiv Rusije.
Sa svoje strane, predsedavajući odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Konstantin Kosačov smatra da arbitražni sud treba da se vodi principima STO, bez politizovanog pristupa rešavanju spora.
„Ako arbitražni sud prihvati zahtev na razmatranje, postoje dve opcije. Jedna je da sud nastavi da funkcioniše u pravnim okvirima, ali će tada biti neizbežno da se prizna politizovanje i nezakonitost prvobitnih antiruskih sankcija Evropske unije, a ne ruskih kontrasankcija“, rekao je Kosačov za Sputnjik.
Druga varijanta je da „sud krene za EU u čisto političku ravan i pokuša da odigra na njegovoj strani“.
„A to neće biti samo grubo narušavanje principa nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, već i direktno narušavanje temelja svetske trgovine, zbog koje je i stvorena STO i koje ova organizacija zasad nije uspela da zaštiti od agresivnih ekonomskih sankcija SAD i EU“, zaključio je Kosačov.
Ranije je „Politiko“ objavio da zbog ograničenja uvoza svinjetina Evropska unija namerava da od Rusije traži 1,39 milijardi evra godišnje, a STO je već uputila zahtev Brisela arbitražnom sudu. List ističe da je zahtevana kompenzacija jednaka ukupnoj vrednosti izvoza svinjskog mesa iz EU u Rusiju 2013. godine. Planirano je da se kazna svake godine uvećava za 15 odsto.
