Iako u Rusiji već neko vreme traje diskusija o mogućnosti stvaranja kriptorublje, Ministarstvo finansija RF zasad ne vidi takvu mogućnost. Međutim, Banka Rusije mogla bi da razmotri sa kolegama iz Evroazijske unije i BRIKS-a mogućnost stvaranja nadnacionalne kriptovalute.
Edvard Gurinovič, osnivač blokčejn platforme „Majtajm“, za Sputnjik kaže da je stvaranje „nadnacionalne“ kriptovalute realna mogućnost, ali da je pitanje da li će neke druge zemlje, koje nisu članice BRIKS-a ili Evroazijske unije, koristiti tu valutu.
„Ako je reč o korišćenju nadnacionalne valute u međusobnim transakcijama, to nije loša ideja, iako je jasno da ona neće biti popularna kao dolar. To bi bila u nekom smislu veštačka tvorevina koja, uzgred, i ne mora da bude kriptovaluta nego ’obična‘ valuta. Ona bi u nekoj meri oslabila dolar, ali ne verujem da bi donela neku posebnu korist nacionalnim ekonomijama zemalja članica BRIKS-a ili Evroazijske ekonomske unije“, napominje Gurinovič.
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da bi razgovori o stvaranju neke „nadnacionalne“ kriptovalute na tako visokom nivou svakako bili nešto sasvim drugo u odnosu na uobičajene kriptovalute koje se pojavljuju.
„Iza uobičajenih kriptovaluta poput bitkoina, a kojih ima negde oko 5.000, ne stoje ni razgovori niti emisione institucije — centralne banke, kao ni regulatorna tela. Tu postoji poverenje samo u proces kreiranja kriptovaluta. Zato bi ovakvi razgovori predstavljali nešto drugo. Međutim, ne znam da li je to realna opcija, jer bi onda bila u pitanju kompletna reforma monetarnog sistema, odnosno centralne banke bi morale da se dogovore oko neke kripovalute. Nisam siguran koliko je to moguće ako znamo da je uloga centralnih banaka upravo da brane svoju valutu, da vode računa o monetarnoj politici i vrše kontrolu ukupne količine novca u opticaju u vezi sa njihovom valutom“, smatra Grubišić.
Edvard Gurinovič kaže da treba imati na umu da je kriptovaluta pre svega valuta koja nema jedan jedini centar emisije, ali sa tačke gledišta države, to je gubitak kontrole nad ključnom funkcijom — emisijom novca.
„Stoga sam prilično skeptičan kada je reč o perspektivama kriptorublje. Da bi ovaj projekat ’zaživeo‘, potrebno je zeleno svetlo od ogromnog broja državnih institucija i, naravno, politička volja ruskog državnog vrha. Takođe, uz pomoć kriptovaluta i tehnologije blokčejn moguće je zaobići sankcije, jer međunarodni regulatori trenutno ne regulišu tržište kriptovaluta, i to omogućuje da se zaobiđe sistem SVIFT, kao i američki nacionalni bankarski sistem“, objašnjava Gurinovič.
Zoran Grubišić kaže da, kada je reč o kriptovalutama, ne postoji njihova puna eksterna i interna konvertibilnost, odnosno ne postoji garancija emisionih institucija, centralnih banaka, koje bi stajale iza tog procesa.
„Zato mislim da kriptovaluta može donekle, ali ne u potpunosti da posluži kao supstitut za konvencionalne valute, a kako bi se izbegle sankcije. Već duže vreme se priča da će i kriptovalute polako ući u finansijski sistem, jer će biti potrebna njegova reforma. Kako će se to realizovati ostaje da se vidi, ali zasad je tržište kriptovaluta potpuno neregulisano polje — nemate nikakva regulatorna tela, niti emisione institucije koje stoje iza. Postoji samo poverenje u proces kreiranja kriptovaluta“, zaključuje Grubišić.
