U strahu su velike oči, pa tako i Amerika faktički pritiska Evropsku uniju da ubrza proces prijema država Balkana pod svoj krov, a pre svega Srbiju, kako bi se kako-tako osigurala od ruskog uticaja u ovom delu sveta.
Razne strategije, kako izvesti tako komplikovan plan — dobiti i saglasnost svih država EU, a ne opteretiti previše Brisel, odavno kruže od stola do stola na raznim svetskim adresama. Predlozi su različiti, a kreću se od ideje da se Balkan primi u paketu kao države „mlade demokratije“, pa do procesa pridruživanja po planu 2+2+2 — po kome bi u prvoj turi bile primljene Srbija i Crna Gora, u drugoj Albanija i Makedonija, i konačno, u trećoj Kosovo i BiH.
Međutim, s obzirom da još ne postoji usaglašenost u Uniji oko ovog pitanja, nestrpljiva Amerika je rešila da stvar uzme u svoje ruke, pa je preko svog glasnogovornika za Balkan, čuvenog Brajana Hojta Jija, Srbiji poslala poruku da bi prečicom mogla u EU. I to pre svih. Doduše, ta brzina, kako jer rekao, zavisi od same Srbije i njene odluke na kojoj stolici želi da sedi.
Ova napomena američkog činovnika nije nezanemarljiva, posebno ako se ima u vidu da bi Srbija pristupom u EU bila u obavezi da u svemu sledi zajedničku politiku ovog saveza, uključujući tu i politiku prema Rusiji.
Da li je cilj Amerike da nas što pre „ugura“ u EU kako bi mogla dan nas u stvari „uslovljava“?
Saša Adamović, istoričar i geopolitičar, pre svega veruje da je sve što se čuje sada, glas takozvane „duboke američke države“ koja duže od godinu dana opstruiše spoljnu politiku predsednika Amerike Donalda Trampa.
„Ideja te Amerike je, u stvari, da Srbija sama odustane od odbrane svojih nacionalnih interesa tako što će se odreći Rusije i njenog uticaja u Savetu bezbednosti UN da bi brže pristupila EU“, kaže on.
S obzirom da ništa nije „za džabe“, naš sagovornik kaže da je gotovo izvesno da, ako bismo se nekim slučajem priključili EU ubrzanim putem, dobili bismo poduži spisak novih uslovljavanja, koja se ne bi odnosila samo na odnose sa Rusijom. Među njima bi se sasvim sigurno našli i odnosi sa Kosovom, Republikom Srpskom, a tu je i Hrvatska.
„Već smo imali slučaj da su te strukture iz Amerike zastupale ne samo antiruske već i antisrpske stavove, jer su svi oni bili na strani srpskih neprijatelja tokom devedesetih godina. Mislim da oni i danas vode takvu politiku, pa tako očekujem da će, kada dođe vreme za temu o razgraničenju Srbije i Hrvatske, oni više biti na Hrvatskoj strani, pogotovu jer je ona i članica EU ali i NATO-a. Upravo zbog ovih stvari je bitno da Srbija u budućnosti zadrži podršku Ruske Federacije, ali i Kine koja je takođe moćna sila u usponu“, kaže Adamović.
Politika štapa i šargarepe već više puta je isprobana na Balkanu, ali za razliku od decenija koje su iza nas, i taj štap je postao malo kraći, a ni šargarepa više nije tako primamljiva. Amerika možda ima ideju kako da preko Evropske unije kontroliše „Srbiju“ ali plan svakako ne može sama da sprovede ako za to nije Evropska unija. Pitanje je da li neko želi da bude deo Evropske unije i da nema prvo glasa, a da ima obaveze, što je u neku ruku ideja koja je Srbiji i predočena kao mogućnost „ubrzanog“ pristupanja.
