Na Badnji dan završava se višednevni božićni post i on se smatra najstrožim danom. Crkva je od davnina, već u 4. veku, propisala kako se proslavlja dan uoči rođenja Hristovog.
Uoči Božića, mnogi vernici uopšte ne jedu hranu ili jedu samo jednom dnevno, nakon liturgije, iako je potpuno uzdržavanje od hrane na Badnji dan uglavnom monaška tradicija.
Na Badnji dan je u stara vremena trebalo da se kuva sočivo ili koljivo, koje se nekoliko sati kuva od zrna pšenice ili ječma sa dodatkom meda i orašastih plodova.
U osnovi ovog običaja je drevna praksa kada su ljudi, koji su se pripremali za krštenje na Božić, nakon krštenja jeli med — simbol slasti duhovnih darova.
Bogosluženje u crkvi tog dana posebno je dugo i potpuno posvećeno predstojećem prazniku. Na kraju liturgije se iz oltara svečano iznosi božićna sveća — simbol Vitlejemske zvezde, koja je obavestila svet o rođenju Spasitelja, i svi sveštenici u hramu zajedno ispred nje pevaju tropar Roždestva Hristovog.
Bogoslužba za dan uoči Božića počinje u 10 časova, a u noć 7. januara patrijarh Ruske pravoslavne crkve će, prema tradiciji, predvoditi službu za roždestvo Hristovo u Hramu Hrista Spasitelja.
