Ali da li ste se ikada pitali zašto uopšte za Božić kitimo jelku i dajemo darove? Ovi običaji, zapravo, nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom. Etnološki spisi govore da je to paganski običaj iz starog Rima. Pagani su verovali da u drveću žive duhovi, pa su u novogodišnjoj noći odlazili u šumu i poklanjali im darove. Ne baš 83.000 evra, to su bili skromni duhovi.
Vremenom su pagani počeli da seku jele i donose ih u kuće. Verovali su da ih zimzeleno rastinje čuva od veštica, duhova, zlih sila i bolesti, a imajući u vidu da više od godinu dana čekam zdravstvenu karticu, pre će me duhovi koji žive u jelkama sačuvati od bolesti nego zdravstveni sistem u Srbiji.
Jelku su prvi počeli da kite Nemci u 16. veku, a ukrasi su uglavnom bile crvene jabuke. Kako se germanski uticaj širio, tako se širio i ovaj običaj. S tim da je tada bilo malo ljudi na svetu, pa je jelki bilo u izobilju. Danas ima više ljudi samo na Fejsbuku nego što nas je bilo na svetu pre dvesta godina. I kad svi navalimo da sečemo jelke, evo šta se dešava.
„U Srbiji se svake godine poseče oko dva miliona stabala. Nestane jedna velika šuma četinara.“
Zapamtite, sečete jelke iako to nema nikakve veze sa Božićem, Isusom Hristom i hrišćanstvom. Paganski običaj, germanski uticaj. Ako verujete u duhove koji žive u jelkama, ostavite ih tamo, nemojte da ih unosite u kuću. Ako verujete da je seča jelke ili kupovina posečene jelke hrišćanski čin, to zaista nema veze sa hrišćanstvom i nemojte to da radite. Ja imam plastičnu jelku, koju smo moja supruga i ja okitili s velikom radošću. I ta radost je prava suština praznika, a ne da li je jelka prava ili ne. A ako baš želite pravu jelku, uzmite je sa busenom, pa je posle posadite, kako bi nastavila da živi posle praznika, umesto što polako odumire u vašem domu. Za Božić ne treba da slavimo umiranje, već život, radost i mir. Mir Božji, Hristos se rodi. Srećan Božić!