Član Saveta federacije Oleg Morozov je danas izjavio da bi telo Vladimira Lenjina trebalo sahraniti u Mauzoleju na Crvenom trgu. Prema rečima senatora, u samom Mauzoleju bi se mogao napraviti memorijalni centar sećanja i pomirenja. Morozov je dodao da ipak ne bi trebalo organizovati referendum povodom ovog pitanja, već usvojiti „specijalni federalni zakon o statusu Mauzoleja“.
Aleksandar Čičin, dekan Fakulteta za ekonomiju i društvene nauke na Ruskoj privrednoj akademiji, za Sputnjik kaže da to što je senator Morozov kao prilično poznat političar i javna ličnost, predložio da Lenjinovo telo bude sahranjeno, samo po sebi je indikativno:
„Ovo pominjem u kontekstu činjenice da je prethodne, 2017. godine, važio moratorijum na razmatranje mogućnosti prenosa Lenjinovog tela sa Crvenog trga, a u skladu sa predlogom predsednika Putina i u vezi sa stogodišnjicom Oktobarske revolucije. Očigledno da se javnost ponovo zainteresovala za ovo pitanje“, objašnjava Čičin i navodi pretpostavku da je većina Moskovljana za to da se telo premesti i sahrani u Sankt Peterburgu, gde se inače nalaze i grobovi Lenjinove porodice i gde je on sam želeo da bude sahranjen, na Volkovom groblju.
Pre nego što je objavljena preporuka predsednika Putina u martu 2016. godine, Ivan Suharjev, poslanik Državne dume i član LDPR-a je uputio predsednici Saveta federacije Valentini Matvijenko zahtev da se razmotri pitanje moguće demontaže i uklanjanja Mauzoleja sa Crvenog trga. Predsednica Saveta federacije je mišljenja da će ovo pitanje pre ili kasnije biti rešeno, ali da se ne mora odmah raditi na njegovom rešavanju, obrazlažući svoj stav rečima: „Mislim da još jedan izvor mogućeg unutrašnjeg društvenog konflikta sada nije potreban. Možda ćemo organizovati referendum, ali to se svakako neće desiti danas ili sutra.“
I zaista, čini se da u ruskom društvu nema pitanja koje danas izaziva toliko kontroverzi i različitih reakcija kao što je moguće izmeštanje Lenjinovog balzamovanog tela. Dok jedni smatraju da je „vožd revolucije“ bez obzira na to kako ko tumači njegov lik i delo ipak deo ruske istorije, drugi ga otvoreno smatraju neprijateljem svega što je u vezi sa ruskim društvom, kulturom i tradicijom.
Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunarodne odnose u okviru administracije predsednika Putina, za Sputnjik otvoreno govori da je pristalica ideje da Lenjinovo telo bude premešteno sa Crvenog trga:
„Mogu samo da podržim predlog da se Lenjinovo telo sahrani. Držanje odnosno izlaganje balzamovanog tela nije tipično za hrišćansku kulturu, ali i rusku tradiciju uopšte. Osim toga, Lenjinov mauzolej u celosti predstavlja simbol davno prevaziđene epohe, komunističke ideologije i države. Lično, Lenjinov lik krajnje negativno ocenjujem, kao čoveka koji je naneo veliku štetu ne samo Rusiji i ruskom narodu, već i onim narodima koji su naseljavali nekadašnji Sovjetski Savez i pre toga Rusku imperiju“, iskren je Bespaljko.
Ranije je na ovu temu svoje stav izneo i Ramzan Kadirov, lider Čečenske Republike, rekavši da „nije u redu da telo mrtvog čoveka ni njegov grob budu u srcu ruske prestonice“. Reči Kadirova je tada podržala poslanica Državne dume Natalija Poklonska istakavši da bi sahranjivanje Lenjinovog tela „označilo novu fazu razvoja moderne Rusije“. Kadirov je čak konstatovao i da bi Staljinove posmrtne ostatke trebalo poslati u Gruziju. Naš sagovornik Aleksandar Čičin se slaže sa rečima Kadirova i Poklonske i smatra da danas i oni koji dolaze u Lenjinov mauzolej to čine iz puke radoznalosti.
„To su verovatno turisti, posetioci Moskve koji dolaze da vide Mauzolej kao vrstu atrakcije. Ne radi se tu o ljudima koji iskreno dolaze da se poklone ’voždu revolucije‘, ne verujem da postoje oni koji su poklonici prevaziđene ideologije. Nadam se da će ovo pitanje uskoro biti rešeno i da će telo biti preneseno, a da će Mauzolej biti zatvoren“, konstatuje Čičin.
Iako je Kadirov rekao i da bi Staljinove posmrtne ostatke trebalo poslati u Gruziju, naš sagovornik smatra da se u Staljinovoj otadžbini danas ne bi posebno radovali takvoj ideji.
U kontekstu svega rečenog, interesantna je i činjenica koju navodi Bespaljko: „Komunistička partija odlučila da na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji kandiduje Pavela Grudinjina, čoveka koji je poznat kao uspešan i pragmatičan biznismen“. Naš sagovornik to tumači kao još jedan dokaz da Lenjin predstavlja prevaziđenu epohu.
„Ne samo da sam za to da se telo Vladimira Lenjina sahrani i izmesti sa Crvenog trga, već i da se mnogi drugi političari iz epohe komunizma koji počivaju oko zidina Kremlja takođe sahrane na drugom mestu“, konstatuje Bespaljko.
Arhijerejski sinod Ruske pravoslavne crkve u izgnanstvu je ovim povodom izdao zvanično saopštenje gde se govori da bi izmeštanje Lenjinovog tela „bilo jedan od simbola pomirenja ruskog naroda sa Bogom“, kao i da bi u prilog pomirenju bilo i „oslobađanje Crvenog trga od ostataka glavnog progonitelja i mučitelja 20. veka“.
Statistički podaci, prema do sada urađenim anketama, pokazuju da 60 odsto stanovništva želi da Lenjinovi posmrtni ostaci budu sahranjeni. Polovina od pomenutog broja građana želi da se to dogodi što pre, a druga polovina smatra da nema potrebe žuriti.
Međutim, među onima koji su protiv ideje da Lenjinovo telo bude sahranjeno, a Mauzolej zatvoren, čak je i ruski nobelovac, akademik Žores Alfjorov. Sa ovim stavom se slaže i Mihail Fedotov, koji se nalazi na čelu predsedničkog Saveta za ljudska prava. Fedotov je predložio da se od Mauzoleja napravi muzej po uzoru na pariski Dom invalida, gde se nalazi Napoleonova grobnica.
„Mislim da pitanje Mauzoleja ne bi trebalo rešavati radikalno, ne bi ga trebalo zatvoriti potpuno ili čak ukloniti. U Parizu se nalazi Dom invalida, sa Napoleonovom grobnicom. To je muzej, a ne mesto gde ljudi donose venac ili se klanjaju Napoleonu“, zaključio je Fedotov.