Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini na svom blogu je u veoma optimističnom maniru najavila Balkanu — svetlu budućnost.
Godina koja je pre nekoliko dana počela biće ključna za naš region, kako bi se proces evropskih integracija i reformi učinio nepovratnim, napisala je ona.
Razlog za optimizam Mogerinijeve nalazi se u najavi dva događaja, jednog u februaru, a drugog u prvoj polovini godine, kaže profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović.
U februaru bi zvaničnici EU trebalo da predstave strategiju proširenja Unije do 2025. godine, koju je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker odredio kao godinu u kojoj bi Srbija mogla da postane članica EU. U strategiji će se, kaže Đukanović, dati vremenski okviri za Srbiju i Crnu Goru.
Drugi ključni događaj dogodiće se u prvoj polovini godine, kada predsedavajuća EU bude Bugarska. Tada se može očekivati Samit EU — Zapadni Balkan, prvi posle Solunskog samita 2003. godine, kaže Đukanović, koji će dati dodatne smernice državama Zapadnog Balkana, vezano za evrointegracije.
„Što se tiče Srbije, ključne stvari su nastavak dijaloga sa Prištinom, kao i to da mora doći do što značajnijeg broja otvorenih poglavlja nego što je do sada bio slučaj, kako bi se ispunio okvirni vremenski rok do 2025. godine“, objašnjava Đukanović.
Na osnovu izvoda iz strategije koje su do sada procurele u javnost, može se očekivati da Srbija i Crna Gora pristupe EU do 2025. godine, a evropske institucije će, u tom smislu, projektovati i budžetska sredstva, dodaje on.
„Očekujem da će u dokumentu biti objavljene faze vezane za nastavak integrisanja Srbije i Crne Gore u EU, odnosno konkretni rokovi, kako bi se uspešno realizovali svi poslovi do ulaska u Uniju“, kaže Đukanović.
EU će dati okvirne rokove, a na državama potencijalnim članicama je da ispune uslove koji se od njih traže, naglašava on.
Razloge za ovu, gotovo ofanzivnu akciju EU prema regionu, Aleksandar Gajić, analitičar Instituta za evropske studije, vidi u strahu EU pred drugim silama koje imaju uticaja na Balkanu — pre svega Rusije i Turske.
„U situaciji u kojoj, pošto vidi da je Balkan nestabilan, a plaši se povećanja uticaja drugih velikih sila, EU pokušava sastankom u Sofiji da definiše strategiju na duži rok za Zapadni Balkan. Odnosno, pokušavaju da osmisle takav pristup, koji će na duži rok garantovati Balkanu članstvo u EU, ali u paketu“, kaže Gajić.
Pristupom da sve balkanske zemlje istovremeno pristupe EU, Unija pokušava da reši problematične odnose između balkanskih zemalja, kaže Gajić, kao što su odnosi između Beograda i Prištine ili opasnost od raspada BiH, ali i međunacionalne odnose u Makedoniji.
„To u principu znači da će one zemlje koje su otvorile više poglavlja i napredovale u pregovorima zavisiti od ovih drugih i da će na kraju sve da se svede na političku odluku koja je neizvesna i u dalekoj budućnosti. To je proces koji sigurno neće trajati manje od deset godina, možda i mnogo više. Možda se nikada neće ni ostvariti, ali će onemogućiti one koji su bliži članstvu da pristupe EU, zbog toga što će pokušati da ponude neko rešenje u paketu za sve“, kaže Gajić.
Plašeći se uticaja drugih velikih sila na Balkanu, EU pokušava da situaciju u regionu razreši u svoju korist, a ulazak svih zemalja Zapadnog Balkana u EU u jednom paketu način je na koji Brisel smatra da je tako nešto moguće.
