Evo nekoliko scenarija koji predviđaju naše potencijalne evolucije.
1. Otporni na viruse i bakterije
Lekari i bolničko osoblje mogu pomoći ljudima da prežive opasne bolesti, ali kad se pojave epidemije poput ebole, koje napadnu čitave narode, ne može se baš mnogo učiniti za pojedinca. Jedino što se u takvim situacijama može uraditi jeste prirodna genetika i otpornost. Drugim rečima, na delu je u punom smislu Darvinova teorija o preživljavanju jačih jedinki.
Bolest ubija doslovno svakoga ko nema dovoljno jak imunološki sistem, a onaj ko ima jak imunitet preživeće i preneće genetsku otpornost na buduće generacije.
Ljudi čiji su preci nekada živeli u evropskim gradovima u ranom srednjem veku imaju veće šanse da razviju prirodnu otpornost prema boginjama, a ljudi koji žive u subsaharskom području prirodno su otporniji na malariju.
Prirodna otpornost štiti ne samo pojedince, nego i čitave porodice.
Časopis „Sajens dejli“ piše da ako je neka bolest raširena u nekoj porodici, ukoliko postoji samo jedna osoba koja je otporna na tu bolest, smanjiće se verovatnoća da se ona proširi na buduća pokolenja.
To je ujedno i razlog zašto postoji uvek barem jedan dosadnjaković koji nikad ne oboli od stomačnog virusa iako ga imaju svi u okruženju.
2. Bez pice i piva
Ljudska bića su pametna, uspešna, inteligentna i imaju prilično razvijeno umeće preživljavanja, ali verovatno ni Čak Noris ne bi preživeo da ga meteor pogodi u glavu. Nažalost, čak i on ima izvesnu budućnost, baš kao i svako živo biće na svetu, a to je smrt. Nažalost.
Ipak, prema pisanju časopisa „Humaniti+“ jednog dana ćete moći da skenirate mozak i to vrlo pedantno — atom po atom i da ga onda aploudujete u kompjuter. Na taj način moći ćete da živite večno i da lepo vidite šta vaša deca rade na internetu.
Transhumanisti predviđaju budućnost u kojoj ćete moći da transferujete svoju svest u robotsko telo ili da vidite kroz kompjuter i imaćete lepa iskustva u virtualnoj stvarnosti.
Moći ćete da izbegnete čekanje u redovima, na primer, na aerodromima, jer besmrtna kompjuterizovana svest je bestelesna i ne jede ni sendvič, ni hamburger, ni picu, ni čokoladu, niti pije pivo. Iako zvuči fantastično, zapravo je gora od same smrti.
3. Nema više crnih i belih
Različite rase razvile su se kad je neka populacija živela u izolaciji u kombinaciji s prilagođavanjem specifičnim uslovima okoline. To je razlog zašto se na primer Evropljani toliko razlikuju od Afrikanaca.
Ako poverujemo tekstu u „Mreži majke prirode“ danas više gotovo da i nema izolovane populacije. Ljudi čiji su preci stigli iz Azije ili Afrike žene se i imaju decu s pripadnicima drugih rasa, kao što se i belci sve više mešaju s drugim rasama, pa je vrlo izvesna budućnost nestanka rasa.
Jednostavno, više se nećemo deliti na bele, žute, crne, crvene i, kako je rekao komičar Rasel Piters, svi ćemo konačno postati bež.
4. Nema više depilacije
Onima koji vole da provlače svoje prste kroz dlake voljene osobe taj će užitak u dalekoj budućnosti biti uskraćen. Tokom istorije dlake su bile u modi, pa su izašle iz mode, pa su se opet vratile u modu debele obrve, ali u budućnosti nećemo više imati dlake.
Kao što danas nemamo dlake poput naših pećinskih predaka, čije je telo bilo potpuno prekriveno krznom iz razumljivih razloga, u budućnosti će nam ova vrsta zaštite od hladnoće i povreda trebati još manje.
Upravo taj nestanak dlaka je dokaz naše uspešnosti kao vrste. Piter Viler sa Fakulteta Džon Mores u Liverpulu kaže da je naša sposobnost da se igramo verovatno dovela do gubitka dlaka.
Prema njegovoj teoriji, igra je bila moguća na travnjacima, a bez dlaka se lakše hladilo telo i prelazile su se lakše velike udaljenosti na užarenom suncu. Kada su ljudi migrirali u severnija područja da bi se ugrejali, nije im više bilo potrebno da puštaju dlaku, nego su počeli da se greju oblačeći životinjsko krzno. Uz današnje tehnologije, dlake su sasvim nepotrebne, a tako će ostati i u budućnosti, sve dok sasvim ne izgubimo i poslednju vlas.
5. Postaćemo slabići
Fizička snaga pomaže nam da preživimo, a snažni muškarci su obično i atraktivniji. U pradavna vremena snažniji ljudi bili su bolji lovci i gradili su čvršća i sigurnija skloništa, pa su zato bili ženama poželjniji. U budućnosti snaga više neće biti presudna.
Antropolog Piter Mekalister jednom je rekao da su mišićavi muškarci „najžalosnija kohorta Homo sapiensa koja je ikad hodala planetom“, što je prilično ružna misao, ali verovatno i nije daleko od istine.
Kako piše ’Mreža majke prirode‘ mašine su zamenile ljudsku snagu. Bageri kopaju rupe, automobili nas voze na velike udaljenosti, pa čak ne moramo da ustajemo iz fotelje da bismo promenili TV program. Zapravo, mišići nam skoro više ni ne trebaju, a hrana će nam u budućnosti biti potrebna da bismo energijom napunili sve veći mozak.
To znači da ćemo u budućnosti biti fizički sve slabiji, ali i skloniji genetskim bolestima, pa će zadatak medicine biti da se poveća stopa preživljavanja za obolele.
6. Udaljene planete će nas potpuno promeniti
Antropolog Kameron Smit iz Portland stejt Univerziteta kaže da će ljudska vrsta evoluirati i da će se adaptirati za život izvan Zemlje, u različitim uslovima na udaljenim planetama. Na primer, tanja atmosfera mogla bi da utiče na širenje grudnog koša, kako bismo imali veću zapreminu pluća, a slabija gravitacija mogla bi da utiče na slabiju telesnu građu.
Putovanje kroz svemir takođe bi moglo da nas promeni, naročito zbog putovanja kroz vreme, putnici će biti podvrgnuti uticaju kosmičkih zraka, što bi moglo da razvije zaštitu poput debljih očnih kapaka i jače pigmentiranu kožu. Ipak, postoji i manji problem, a to je da bi zračenje moglo da uzrokuje neplodnost, što ne zvuči previše zabavno.
7. Lepotice i zveri
Klasne razlike uvek su bile razlog konflikata, ali postoje naučnici koji misle da će podela među klasama konačno rezultirati stvaranjem dve sasvim različite vrste ljudi. Dr Oliver Kari kaže da će gornja klasa evoluirati u inteligentna bića koja će biti vitka, gipka, visoka i lepa, dok će donja klasa izgledati poput, recimo, genetički modifikovanog Šreka. Ipak, ova hipoteza ima dosta nedostataka.
Takva „simpatična specijacija“, što je naziv za proces nastajanja novih vrsta na istom životnom prostoru, jeste retkost. Sve dok postoji barem nekoliko ljudi iz gornje klase koji kao partnere odabiru ljude iz niže klase, nema načina da se stvore dve potpuno različite vrste ljudi.
8. ET-jevske oči
Teško je predvideti kako će ljudi zaista izgledati za 100.000 godina, hoće li postojati Zemlja, kakve će sve klimatske promene uticati na ljudski rod, ali možemo barem da zamišljamo.
Osim toga, kompjuterski generisane ilustracije izobličenih ljudi iz budućnosti su zabavne. Umetnički istraživač Nikolaj Lam „kompjuterskom genetikom“ tvrdi da ćemo imati mnogo veće čelo da bi se mogao smestiti mnogo veći mozak, ali da ćemo imati i veće oči koje će upijati više svetla u slučaju da otputujemo van Sunčevog sistema, gde je mnogo mračnije.
Dakle, više neće biti jednog Džordža Klunija, za kojeg je londonski estetski hirurg Hulijan de Silva izračunao da je njegovo lice 91,86 posto savršeno. Uglavnom, to znači da ćemo svi izgledati isto i prilično grozno — s divovskim čelima i ogromnim očima.
9. Postaćemo vodozemci
Dr Metju Skiner predviđa vodeni svet. Kopna će biti veoma malo, a mi ćemo biti osuđeni na život u vodi, kako bismo lovili ribu i jeli alge. U vodi ćemo provoditi toliko vremena da ćemo evoluirati u vodozemce s perajama i škrgama, s prozirnim kapcima i disaćemo pod vodom.
Ova teorija se oslanja na predviđanja da bi se nivo mora mogao povećati za nekoliko desetina metara, što bi potopilo sve priobalne gradove, ali to ne znači da će nestati kopna kojeg će ostati više nego dovoljno.
10. Postrodno društvo
Da li ste znali da je rod arbitrarno i nepotrebno ograničenje ljudskog potencijala? „Dobro došli u svet postrodnog društva. U svom radu pod nazivom ’Postgenderizam: izvan rodne binarnosti‘, Džordž Dvorski i Džejms Hjudžis objašnjavaju da postrodni pokret zagovara upotrebu biotehnologije koja dobrovoljno eliminiše pol iz ljudske vrste.
U budućnosti će ljudi reprodukovati koristeći umetne utrobe i imaće „dizajnerske genitalije“ ili će se možda čak i sami medicinski menjati, kako bi izgledali i kako bi se osećali potpuno androgeno.
Postgenderisti ne smatraju nužno da rodne osobine treba ukloniti, ali da bi osobine specifične za seks trebalo da budu fluidne i podložne individualnom izboru. Sve zavisi od toga hoće li u budućnosti većina ljudi smatrati da je rodna podela važno ljudsko obeležje ili da predstavlja prepreku jednakosti. Ipak, prepustimo to budućnosti, jer mi se još uvek bavimo pitanjem treba li potpisati Istanbulsku konvenciju?
11. Svako će imati svoje klonove
Svaki put kad naučnici spomenu reč „klon“, mnogi dobiju ospice. Počinju rasprave oko toga znači li to kraj razmnožavanja ljudske vrste prirodnim putem, pa ćemo se samo razmnožavati kloniranjem. Ako će to ikad uopšte postati moguće, nekim ljudima je ta ideja sasvim prihvatljiva i već razmišljaju kako bi bilo dobro da se kloniraju nekoliko hiljada puta, što bi rezultiralo čitavim gradovima punim, na primer, Džordža Klunija. Zvuči kao scenario za horor.
Hoće li se to stvarno dogoditi? Verovatno ne i to iz tri razloga: a) Nisu svi toliki narcisi da misle kako bi njihova deca trebalo da postanu njihove kopije. Zapravo, većina ljudi nije toliko samoljubiva; b) Kloniranje je samo puno skuplji način da se ima dete, od onog klasičnog načina; v) Ljudi naprosto vole seks. Kako piše „Futurist“, najveći problem s kloniranjem jeste redukovanje genetičke raznolikosti i uništavanje čitavog ljudskog roda, ukoliko se pojavi samo jedan patogen na koji klonovi nisu otporni.
12. Ljudski rod uopšte ne evoluira
Naučnici misle da je ljudska evolucija zastrašujuće usporila. Medicina je omogućila da fizički slabiji imaju jednake šanse za život kao i oni otporniji. Nema geografske izolacije, a evolucija zavisi od korisnih mutacija koje se slučajno pojavljuju i omogućuju preživljavanje, a potom prelaze na sledeće generacije, sve dok ne prestanu da budu mutacije i postanu karakteristike određene vrste.
Na primer, kad se pojavio prvi čovek s odvojenim palcem na ruci, to je bila mutacija koja je postala prednost i pomogla mu da lakše preživi.
Danas nam je to omogućilo da lakše kucamo po tastaturi i igramo igrice na „Plejstejšnu“. Da smo živeli u izolovanim, statičnim zajednicama, priroda bi u jednom trenutku verovatno zaključila da ljudi bez odvojenog palca više nisu sposobni da šalju SMS poruke i da igraju video-igre, što je danas uslov preživljavanja.
