Voda izvire na padinama planine Radan, na jugu Srbije, jedna je od retkih visokoalkalnih, čija je PH vrednost između 8,8 i 9,2, a karakteriše je dominacija hidrokarbonatnog jona, što znači da povećava alkalnu rezervu krvi, čime pospešuje eliminaciju slobodnih radikala i drugih štetnih proizvoda metabolizma.
Svesni ovih blagodati bili su radnici kompanije „Planinka“, koji su na početku bolne tranzicije rešili da preuzmu kompaniju. Deset porodica otkupilo je više od 50 odsto akcija, a njih 30 vlasnici su čak 70 odsto firme u čijem je sastavu, pored Prolom banje i Lukovska banja.
„Naša procena je bila da ćemo spasiti preduzeće ako otkupimo i tako je bilo, mi smo i vlasnici i upravljači, a koncept razvoja je samo naš, pa je i kompletna odgovornost samo na nama“, kaže za Sputnjik Radovan Raičević, generalni direktor „Planinke A. D.“.
„Cilj je bio da spasemo ono što nam je davalo hleb, ali vremenom smo shvatili da je jednako važno da mlade ljude zadržimo u našem kraju. Kuršumlija je nerazvijena opština i nismo mogli mnogo da računamo na razvoj infrastrukture. Rekli smo, neka država radi svoj posao, mi ćemo svoj, dovoljni smo sami sebi, nismo navikli da tražimo i tako je najbolje“, objašnjava Raičević.
Kompanija u vlasništvu radnika uspela je ono što država nije, Lukovska banja razvijala se uporedo sa prekvalifikacijom radnika koji su do tada bili zaposleni u tepihari. Tkači su učili kako da budu ugostiteljski radnici. Prvi hotel otvoren je 1999. godine, a danas na obroncima Kopaonika raste treći kome će moći da pozavide svi hotelski objekti u čuvenom ski-centru. Bili smo svesni da ako jednom mladi odu, povratka nema, zato smo smišljali različite stimulacije koje važe i danas, kaže Raičević.
„Ako zaposleni i zaposlene dovedu neveste ili momke za ženidbu sa strane, mi ih odmah zapošljavamo i organizujemo svadbe. Mladi i sada odu u veliki grad, ali često se posle dve godine vrate iz Beograda sa novom molbom za zaposlenje, primamo ih. Iz mnogih porodica rade dve i više generacija. Hotel koji gradimo takođe podižemo iz sopstvenih sredstava, radimo bez kredita, to nam je politika, sakupi sredstva — pa ulaži“, kaže sagovornik Sputnjika.
U Prolom banji situacija je, nažalost, drugačija, od 110 stalno zaposlenih, samo je šest meštana, jer je u tom kraju sve manje ljudi. Mnogi su se iz ovog mesta preselili u Kuršumliju. Naš sagovornik objašnjava da su u ovom kraju gotovo sva sela prazna. Između dva poslednja popisa broj stanovnika smanjio se za deset odsto.
Ipak, veliki novac, čak milion i po evra, upravo je uložen u novi velnes-centar i medicinski deo ove zdravstvene ustanove. To je bilo neophodno jer je banja izgubila dobar deo gostiju.
„Iako radimo kao specijalna bolnica, nismo vezani za zdravstveni fond, uz Atomsku banju jedini nemamo klijentelu čije lečenje plaća država. Okrenuti sebi u teškim uslovima poslovanja, naterani smo da ovako širimo posao i zadovoljni smo procentom popunjenosti kapaciteta. Imamo za plate i druge obaveze, a što pretekne, investiramo kako bi Prolom banju približili evropskim“, objašnjava prvi čovek „Planinke“.
Poslednje veliko ulaganje se isplatilo, svakog vikenda na jug Srbije na odmor dolaze velike grupe turista iz Makedonije, a posebno iz Bugarske. Oni su zainteresovani za razgledanje prirodnog fenomena „Đavolja varoš“, o kome od 1995. godine brine kompanija. Mnogi dolaze i zbog verskog turizma, obilaze četiri crkve koje je takođe izgradila „Planinka“.
Ipak, voda koju koriste u Kliničkim centrima u Beogradu i Nišu daje dve trećine prihoda maloj kompaniji na jugu. Njena prodaja i preko granica Srbije donosi najveći profit koji se ulaže u nove poslove.
„U Rusiji se najviše proda u Sankt Peterburgu, gde je moguće naći u apotekama, što pokazuje da je više prihvaćena kao lekovita u toj dalekoj zemlji nego kod nas, naš trgovac je dobio sertifikat i to pravo od tamošnjih lekara. Nisu u pitanju velike količine, kao pre četiri godine kada smo počeli, sankcije su povećale troškove prevoza, ali radimo. Izvozimo u sve zemlje okruženja, osim u Hrvatsku, u Australiju, Ameriku, a probne količine upravo su otišle u Kinu“, kaže Raičević na kraju razgovora za Sputnjik.
Priča o Prolom i Lukovskoj banji je priča o tome kako jedan deo najnerazvijenijeg kraja Srbije može biti spasen zahvaljujući volji i dogovoru, u ovom slučaju, nekoliko porodica.
Država ima razloga da dođe ovde i ulaže, ogromno prostranstvo opštine Kuršumlija prostire se na 950 kvadratnih kilometara, a ima svega 20 hiljada stanovnika, ali i preko 40 strateških lokacija sa prirodnim bogatstvima i svim preduslovima za razvoj.
Dok leže u bazenu sa termalnom vodom jedinstvenom u Evropi, posetioci ovog mesta bukvalno gledaju na srce Srbije. U „Planinki“ za Sputnjik još kažu da građani ne treba da se plaše blizine Kosova i Metohije i da je vreme da posle slovenačkih i mađarskih termi otkriju lepote i blagodati svoje zemlje i svoj novac ostave u Srbiji.
