„Poslednjih dana, neprijatelji koriste različito oruđe — novac, oružje, politiku i obaveštajni aparat — i stvaraju probleme“, naveo je Hamnei u izjavi na svom zvaničnom sajtu. On je najavio da će se obratiti naciji povodom aktuelnih događaja „kada za to bude pravo vreme“.
Mlada nacija se okreće zapadnim vrednostima
Na pitanje šta je pokrenulo demonstracije, dr Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu u razgovoru za Sputnjik podseća da je Iran veoma mlada nacija — u poređenju sa njima, kaže on, Srbija je staračka zemlja.
„U Iranu je prosek godina nekih 26-27, u Srbiji je 43. Mladi su ti koji uvek, u svakom sistemu, žele nešto više, nešto bolje… Vremenom, paralelno s jačanjem iranske ekonomije, izdigao se jedan srednji stalež, deo mladih je počeo da preuzima zapadnjačke običaje. Kada danas pogledate snimke ili slike sa tih demonstracija, možete da vidite da su tu najčešće devojke koje nose veo na pola glave, on ne pokriva svu kosu — dakle, tu je samo radi forme.“
Agencije navode da su ovo najveći protesti u Iranu od 2009. godine. Ponedeljak je, tvrde vlasti u Teheranu, bio najnasilniji dan pošto su naoružani demonstranti bez uspeha pokušavali da zauzmu policijske stanice i vojne baze.
Iranski predsednik Hasan Rohani optužio je neprijatelje Irana — SAD i Izrael — za izazivanje protesta „u znak osvete zbog ubrzanog napretka iranske nacije“ i poručio je da nasilje i neredi neće biti tolerisani.
Nisu svi strani agenti
Upitan da li je tačna teza da demonstrantima upravlja Zapad, Slobodan Janković kaže da nije nemoguće da su neki među njima izmanipulisani, ali svakako ne svi.
„To je rekao i sam Rohani — da se ne može tvrditi da su na ulicama iranskih gradova sve sami strani agenti, ali da među njima sigurno ima i onih koji rade u stranom interesu“, kaže Janković.
Hasan Rohani je rekao i da među demonstrantima ima i onih čija je kritika vlasti opravdana. Priznao je da Iran ima problema, kao što je recimo nezaposlenost, ali je dodao da to ne opravdava zloupotrebu situacije, koju „stvara mala grupa koja se protivi volji naroda i zakona, vređa vrednosti Revolucije i uništava imovinu“.
I krupne korporacije u igri
Slobodan Janković dodaje da, iako nasilni protesti nikada nisu prijatni za bilo koju vlast, demonstracije u Iranu — bez obzira na to ko njima rukovodi i na krvave sukobe — teško da mogu da okupe kritičnu masu nezadovoljnih.
„Ovog trenutka je teško reći ko stoji iza svega — da li Sjedinjene Države, da li Britanci, da li Izrael… Svakako ima mnogo zainteresovanih igrača koji bi voleli da vide promenu situacije u Iranu. Tu su, naravno, i brojne krupne korporacije kojima je iransko tržište veoma zanimljivo. Međutim, treba imati na umu da su u ovom trenutku oni koji se bune u izrazitoj manjini“, kaže Slobodan Janković.
Predsednik Revolucionarnog suda Irana Musa Gazanfarabadi upozorio je da bi uhapšeni demonstranti pred sudom mogli da se suoče sa smrtnom kaznom. Iranski mediji prenose da je „moharebeh“ (rat protiv Boga) jedna od optužbi s kojima bi mogli se suoče uhapšeni demonstranti.
Čvrsta, ali ne militantna vlast
Glavni urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija, jedan od gostiju u ovonedeljnoj Sputnjikovoj radio-emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“, rekao je da je vlast u Iranu čvrsta, ali da nije militantna.
Na pitanje da li su nasilni protesti odgovor Zapada na, recimo, ulogu Irana u Jemenu i Siriji, Bilbija kaže da taj rat, u suštini, nikada nije prestajao.
„Iran je neprekidna meta, a sada su verovatno procenili da postoji kritična masa da se nešto postigne. Ali mislim da to nije dovoljno za svrgavanje ove i ovakve vlasti u Iranu, jer će im brzo postati jasno da je to tvrda opruga, možda tvrđa i od DAEŠ-a. Mislim da će se na kraju desiti neki iranski Tjenanmen, a i da će iranski narod, koji nije zvanično ni u armiji ni u bezbednosnim službama, tome da se suprotstavi. Uslova za građanski rat sada svakako nema“, kaže Đuro Bilbija.
Mudžahedini MEK u Albaniji
Borba protiv režima u Iranu bila je tema nekolicine sastanaka u Beloj kući tokom protekle godine, kaže za Sputnjik politički analitičar Aleksandar Pavić, i podseća da je CIA nedavno formirala i poseban operativni štab za Iran. U čitav problem, podseća on, umešana je i susedna Albanija.
„U Albaniju je tokom prošle godine doseljeno čitavo rukovodstvo mudžahedina El kalk (MEK). Radi se o tri hiljade ljudi — oni su glavni protivnici iranskog režima u Teheranu. U Albaniji im je štab, tu su ih preselili Amerikanci. Njihov civilni deo ima svoju bazu i vebsajt, koji pomno prati trenutne demonstracije u Iranu — ažurira se nekoliko puta dnevno. To je, u svakom slučaju, jedna veoma čudna organizacija — u isto vreme su i teroristi i opozicija“, kaže Pavić.
Miljenici Zapada
Slobodan Janković dodaje da su iranski mudžahedini veliki protivnici režima u Teheranu, ali su i veliki miljenici Zapada, pre svih Velike Britanije.
„U pitanju je teroristička organizacija koju je Teheran odavno proterao. Glavnu bazu tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imali su u Iraku, gde su imali podršku Sadama Huseina. Odatle su izvodili i terorističke napade. Nakon toga, vremenom su se preselili u London i sada im je glavno sedište u Velikoj Britaniji. Veoma je moguće da oni i dalje imaju svoje verne simpatizere, neku vrstu jezgra i u samom Iranu“, kaže Janković.
Režim u Teheranu jači nego ikad
Đuro Bilbija napominje da postoji mogućnost da mudžahedini koje SAD pripremaju u Albaniji mogu veoma brzo, ako se za tim pojavi potreba, da budu prebačeni u Teheran, ali dodaje da u tome ne vidi neki naročit smisao.
„Ovaj režim sada je mnogo čvršći nego onaj koji je upao u Ambasadu SAD, držao taoce i ponizio Amerikance, koji su pred njima morali da kleknu. Na ovom režimu Zapad može ozbiljno da polomi zube, jer on, recimo, već ima sistem S-300. Oni vrlo dobro znaju koju igru igraju i ko im je protivnik — svesni su da im neprijatelji nisu ovi ljudi koji su izašli na demonstracije“, kaže Bilbija.
U međuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp nastavio je da pruža podršku iranskim demonstrantima na Tviteru.
„Narod Irana konačno deluje protiv brutalne i korumpirane vlasti. Iranci nemaju dovoljno hrane, imaju visoku inflaciju i nemaju ljudska prava“, naveo je Tramp, koji tvrdi i da Teheran pokušava da blokira dogovaranje javnih okupljanja ukidanjem internet veza.
Moskva: Protiv stranog mešanja
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu takođe je podržao proteste, a tvrdnje da njegova zemlja ima veze s demonstrantima nazvao je „smešnim“. Nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel pozvao je Teheran da poštuje ljudska prava i apelovao je na iranske vlasti da spreče novo krvoproliće.
Istovremeno, zvanična Moskva je saopštila da smatra da su protesti u Iranu unutrašnje pitanje te zemlje i izrazila nadu da neće doći do novih pogibija.
„Svako spoljno mešanje koje dalje destabilizuje situaciju u Iranu je neprihvatljivo“, dodaje se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
