Pre dvadeset godina, decembra 1997. godine ogromni vojno-transportni avion An-124-100 vazduhoplovnih snaga Rusije pao je na stambeno naselje u severnom delu grada Irkutstka. Ova tragedija, jedna od najstrašnijih u poslednjih dvadeset godina, odnela je 72 života. Do danas nije potpuno jasno šta se zapravo desilo.
35 sekundi
Let sa oznakom RA-82005 dobio je dozvolu za poletanje iz kontrolnog tornja eksperimentalnog aerodroma Irkutsk 2 u 14.40 po lokalnom vremenu. Do vrha rezervoara napunjen kerozinom avion teži 350 tona, a nosi i dva „gola“ lovca teška 17 tona Su-27UBK, namenjena vijetnamskim vazdušnim snagama. U avionu je i 8 članova posade i 15 putnika koje čeka dug let do vijetnamske vojne baze Kamran, a predviđeno je bilo još jedno sletanje u Vladivostoku. Ovo je trebalo da bude rutinski let za iskusnog pilota, potpukovnika Vladimira Fjodorova, koji je za svoje godine rada nakupio 2.800 sati naleta upravo na ovakvim teškim transportnim avionima. Nikakve sumnje nije budio ni sâm avion „Ruslan“ koji je u datom trenutku bio 12 godina u upotrebi i koji je cikluse „poletanje-sletanje“ obavio 576 puta, što za ovakav avion i nije tako mnogo.
Meteorološki uslovi su bili dobri. Temperatura vazduha minus dvadeset, vidljivost do 3.000 metara. Bolje i ne može biti. U 14.42 po lokalnom vremenu potpukovnik Fjodorov povlači ka sebi upravljač aviona. An-124 se ubrzava, a potom se već velikom brzinom kreće po pisti. Odvajanje od piste se dešava na 1.900 metara od starta. A onda se događa nešto nejasno i neobjašnjivo.
Odmah posle poletanja, iz trećeg motora počinju da izbijaju plameni jezičci. Nakon tri sekunde motor prestaje da radi. Već je kasno prekinuti let, prošla je tačka takozvanog „vremena donošenja odluke“. Nakon šest sekundi na visini od 22 metra prestaje da radi i drugi motor. I gotovo odmah nakon drugog i prvi. Posada uspeva da javi kontroli leta da su motori prestali da rade. Vladimir Fjodorov daje zadatak posadi da pokuša ponovo da pokrenu motore i tada se veza prekida. Avion kojeg je u tom trenutku pokretao samo jedan motor započinje oštri zaokret nalevo. „Ruslan“ je okrznuo krilom drvenu dvospratnu kuću, okreće se i uleće u petospratnu stambenu zgradu, usput okrznuvši i dečji vrtić. Od trenutka kada se odvojio od piste do njegovog pada prošlo je 35 sekundi.
Strašna subota
Sudbina je htela da se ova nesreća dogodi baš u subotu. Žitelji kuća koje je „Ruslan“ oštetio ili delimično srušio bavili su se svojim uobičajenim aktivnostima. Neko je gledao televizor, neko je spremao ručak, neko je u dvorištu šetao sa svojim psom. A kako su posle ispričali očevici, u blizini su bili i svatovi koji su se veselili na svadbi. Običan „mali“ svakodnevni život desetina ljudi u svega nekoliko sekundi pretvorio se u pakao. Udar glavnog dela aviona najviše je pogodio stambenu zgradu u Građanskoj ulici broj 45. 150 tona avio-kerozina (otprilike sve železničke cisterne) momentalno se zapalilo i požar je zahvatio petospratnicu, kao i drvene barake u blizini. Rep aviona je posle pada otpao i u letu, pre nego što se potpuno „zakucao“ u zgradu broj 120 u ulici Mira, odsekao je sve balkone sa fasade.
Prve vatrogasne ekipe su se na mestu nesreće pojavile odmah. Nije bilo vremena da se postavlja teška tehnika, već su spasioci i vatrogasci trčali ka užarenim kućama sa pokretnim, nosećim merdevinama, kako bi spasili stanare kuća u plamenu, ali i one koji su sa balkona vapili da im se pomogne. Uz nadljudske napore, mnogi su spaseni, ali nažalost, strašan je broj onih koji su poginuli: 49 odraslih i 14 dece.
Gašenje zapaljenog kerozina trajalo je dan i po. Nekoliko kuća, uključujući i zgradu broj 45 u Građanskoj ulici potom je potpuno srušeno, jer od njih praktično ništa nije ostalo. Za gotovo 70 porodica koje su ostale bez krova nad glavom trebalo je naći privremeni, a potom i trajni smeštaj. Danas se na mestu tragedije nalazi crkva. Zgrada sa brojem 45 danas ne postoji, a izbrisana je i sa svih mapa. Lokalne vlasti su rešile da ovaj broj ne dodele nekoj novoj zgradi.
Nema krivaca
Šta se dešavalo u tih 35 sekundi u kabini An-124 nikada nećemo saznati. Obe crne kutije su momentalno sagorele u jezivom požaru i stoga su istražni organi u samom startu ostali bez glavnih izvora informacija. Prema zvaničnoj verziji, razlog pada aviona jeste sukcesivni prestanak rada tri motora tokom poletanja i postizanja željene visine. Do danas i uz upotrebu različitih metoda, pa čak i postfestum sprovođenja eksperimenata, nije se došlo do objašnjenja zbog čega se to dogodilo. Kao jedan od mogućih razloga eksperti su naveli preopterećenost letelice. Takođe, moglo se čuti i mišljenje da su motori D-185 glavni krivci.
Svoje mišljenje su dali i piloti. Konkretno, pilot prve klase pukovnik Aleksandar Akimenkov izneo je pretpostavku da je do prestanka rada motora došlo jer je neko od članova posade u toku poletanja koristio radio-telefon. Akimenkova smatra da je uspostavljanje veze putem radio-telefona moglo da dovede do „kratkog spoja“ u radu elektronike aviona. Danas se ova teorija isključuje i pravi razlozi pada aviona na letu broj RA-82005 ostaće jedna od najvećih misterija.
Trebalo bi pomenuti da su se teški transporteri An-124 ipak pokazali kao pouzdani avioni. Za poslednjih 30 godina koliko su u upotrebi bilo je napravljeno 55 aviona. Do irkutske tragedije „Ruslani“ samo su dva puta doživeli pad i oba puta zbog greške posade.
