Ukupno je do sada svoje kandidature predala 31 osoba, iako to ne znači da će sve one biti i prihvaćene, baš kao što je slučaj sa Aleksejem Navaljnim, liderom opozicione „Partije progresa“, budući da mu je Centralna izborna komisija (CIK) zabranila da se kandiduje, jer je u u više navrata osuđivan za krivično delo, a i trenutno izdržava uslovnu kaznu.
Tim povodom se istog časa oglasio Stejt department koji je odluku ruskog CIK-a ocenio kao prestrogu, pa je odmah zatim „izražena i zabrinutost“ da ruske vlasti ne dozvoljavaju novinarima, aktivistima civilnog društva i opozicionarima da iznose nezavisno mišljenje.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova podsetila je na američke tvrdnje da se Rusija mešala u njihove izbore i taj komentar je nazvala direktnim mešanje u izbore jedne suverene zemlje, ocenivši da to neće biti i jedina izjava takvog tipa.
Kakve su šanse Putinu, a kakve opoziciji?
Pored već afirmisanih političkih figura kao što su dosadašnji predsednik Vladimir Putin, čelnik LDPR-a Vladimir Žirinovski, lider partije „Jabloko“ Grigorij Javlinski, ali i Ksenija Sobčak, novinarka i poznato TV lice za koju tvrde da je „žena koja će izaći Putinu na crtu“, među kandidatima ima i iznenađenja poput predstavnika Komunističke partije (KPRF) Pavela Grudinjina, lokalnog milionera za koga se govori i da je „kralj jagoda“, koga je partija izabrala umesto svog dugogodišnjeg lidera Genadija Zjuganova.
Aleksej Martinov, politikolog i član Međunarodnog stručnog centra za izbore, tvrdi da skoro niko ne sumnja da će Vladimir Putin pobediti na izborima, kao i da su zato ti izbori svojevrsni referendum na kojem će birači izraziti poverenje ili nepoverenje aktuelnom predsedniku. Ali to, kako kaže, ne znači da Putin uopšte nema konkurenciju, već naprotiv — desetine političara, novinara, preduzetnika planiraju da se kandiduju za predsednika zemlje.
Pritom, Putin, koji će ovog puta ići kao samostalni kandidat, i dalje uživa status nacionalnog lidera i većina građana podržava politiku koja podrazumeva vraćanje statusa velesile Rusiji, što su pokazale mnogobrojne ankete. Međutim, posao još nije završen i treba stvoriti sve uslove kako bi taj politički pravac bio nastavljen i posle 2024. godine, bez obzira na to ko će tada doći na vlast.
Kada je reč o tome ko će zauzeti drugo ili treće mesto, Martinov konstatuje da izbori nisu olimpijske igre, stoga, to nije ni toliko važno, iako se mnogo govori o Pavlu Grudinjinu, kandidatu iz redova komunista, koji nije član te stranke, a jedino što ga povezuje sa komunistima, kako kroz osmeh objašnjava, jeste naziv sovhoza „Lenjin“, čiji je on direktor.
Štaviše, navodi Martinov, kandidatura Grudinjina, za koga se šuška da je svoje milione zaradio ne baš transparentnom preprodajom turskih jagoda, govori o ozbiljnoj krizi u Komunističkoj partiji, najstarijoj i drugoj po moći u Rusiji, koja bez obzira na to nije uspela da pronađe kandidata među sopstvenim članovima.
Kada je reč o novinarki Kseniji Sobčak, naš sagovornik nije siguran da će ona sakupiti dovoljan broj potpisa neophodnih za registraciju, a čak i da uspe, ne veruje da će dobiti više od dva odsto glasova.
Kao primer Martinov podseća i da se slična stvar dogodila 2000. godine, kada je biznismen Umar Džabrailov angažovao najbolje stručnjake za izbore, te se kandidovao za predsednika, a odmah sledeći dan, nakon što su objavljeni rezultati, širom Moskve osvanuli su bilbordi na kojima je pisalo kratko i jasno: „0,01. Hvala. Umar“.
„Bilo kako bilo, još je prerano donositi bilo kakve procene, jer proces registracije kandidata još traje“, zaključuje.
Transparentnost izbora — dođite i uverite se
Predsednički izbori 2012. godine su u modernoj ruskoj istoriji bili transparentni bez presedana — kamere su bile ugrađene na skoro svim biralištima širom zemlje, a građani su imali mogućnost da u „onlajn“ prate režimu sve što se događalo na svakom glasačkom mestu širom zemlje.
Samim tim, u svetlu svih dešavanja na geopolitičkom planu, uključujući i medijski rat između Rusije i Zapada, očekuje se da će transparentnost narednih predsedničkih izbora biti na još višem nivou. Štaviše, ruski CIK saopštio je da će saradnja sa OEBS-om na narednim izborima biti drastično šira, nego što je to do sada bio slučaj, s obzirom da Rusija, kako je istaknuto sa više strana, ništa ne želi da skriva.
Jedna od dodatnih mera je i odluka Državne dume da se ukinu specijalne dozvole koje su omogućavale građanima Rusije da glasaju na bilo kojem biralištu širom zemlje umesto na onom na kojem su prijavljeni. Ta dozvola je, naime, izdavana iz raznih razloga, na primer onima koji su u vreme izbora boravili u udaljenim krajevima Rusije zbog posla.
Martinov ocenjuje da je ta odluka dobra stvar, jer je tokom ranijih izbora ta „rupa u sistemu“ često bila korišćena za manipulacije. Pored toga, dodaje on, na predstojećim izborima će i sistem biti uprošćen s obzirom da je oformljena i jedinstvena baza podataka o svim biračima, što, kako ističe sagovornik Sputnjika, maksimalno olakšava proces evidencije glasača.
Ali isto tako je važno istaći i da Rusija ne radi sve to zbog stranog faktora i primedbi na račun „nepoštenih izbora“, nego zbog sebe, zbog građana, kako bi bilo povećano poverenje stanovnika prema organizatorima i učesnicima izbora, objašnjava Martinov.
„Međutim, sudeći prema dosadašnjim izjavama zapadnih političara, ništa od toga neće biti dovoljno da izbori u očima tamošnje javnosti budu ocenjeni kao pošteni“, zaključuje on.
