Regionalno rivalstvo Saudijske Arabije i Irana nastavlja se ratom u Jemenu, sukob u Siriji nije i definitivno završen, demonstracije u Iranu poruka su Zapada Teheranu. Koja je shvaćena.
Godina 2018. nastaviće dilemu kuda ide EU. U pravcu dalje i jače integracije, ili ka EU u više brzina? Ideja EU u više brzina, zapravo, antievropska je ideja i početak kraja EU. Može li nemačko-francuski motor izgurati tu ideju? I ko će tom motoru komandovati? Francuzi i sada, onako cinično, kažu da centar EU nije Brisel, već Berlin. Čvršća integracija EU, po modelu Berlina, za Francuze bi značila potpadanje pod totalnu komandu Berlina. Nema onda više bilo kakve samostalne francuske spoljne politike, nema ni samostalne monetarne politike, bez obzira na to što i Francuzi koriste evro, nema onda ni francuskog suvereniteta. Još samo da gospođa Angela Merkel uđe u onaj vagon u Kompijenskoj šumi, pa da se prosečan Francuz zapita: zbog čega je De Gol 1939-1945. uopšte i ratovao?
Ni neki mlađi članovi EU nisu presrećni kuda to Unija ide. U Sloveniji raste evroskepticizam i zbog toga što se EU drži po strani povodom odluke Arbitražnog suda u sporu sa Hrvatskom oko granice na kopnu i u Piranskom zalivu. Arbitražni sud je doneo odluku i ona je jasna, Hrvatska odbija da je prihvati i primeni, a EU ćuti. I naravno, sada se u Ljubljani pitaju da li to EU poštuje vladavinu prava, ili u EU sve više preovlađuje princip dvostrukih standarda. Ako je takva situacija između dve punopravne članice EU, Slovenije i Hrvatske, šta li tek čeka Srbiju, koja ima nerešeno pitanje granice sa Hrvatskom na Dunavu?
Odnosno, ako Srbija prihvati arbitražu kada je u pitanju granica sa Hrvatskom, izgubiće spor. Jer, Hrvatska će nastupiti sa pozicije članice EU, a Srbija dok sa Hrvatskom ne reši taj spor neće ući u EU. Mogu li Nemci da oko toga „pritisnu“ Hrvate? Pre svega, Nemci će imati sopstvenih briga, jer gospođi Merkel svakodnevno pada rejting, nova vlada nikako da se sastavi, a i ako dođe do velike koalicije, pitanje je koliko će takva koalicija trajati. Nemačku, po svemu sudeći, čekaju novi izbori.
Da bi u takvoj situaciji Berlin podržao Beograd u sporu oko granice na Dunavu, Srbija mora nešto i da uradi ili dâ Nemcima. Nema besplatne podrške. Šta mi u tom kontekstu možemo da damo Nemcima? Priznanje Kosova po formuli „dve Nemačke“? Riskantan potez…
Dvostruki standardi EU vidljivi su i kada je u pitanju migrantska politika — jedni apsolutno odbijaju da prime migrante, drugi nemaju načina da ih na to prisile. Poljaci sve više nastupaju kao glavni američki igrač u EU, između Varšave i Berlina povremeno frcaju varnice. Poljska neće podržati političko osamostaljivanje EU u odnosu na SAD, EU se već sada nespretno snalazi u novoj geopolitičkoj arhitekturi sveta u 21. veku.
Kina je izrasla u drugu ekonomsku silu sveta, za desetak godina biće na Pacifiku vojno još moćnija, u ekonomiji komunistička Kina zagovara globalizam, dok kapitalistička Amerika Donalda Trampa ide ka ekonomskom izolacionizmu. Naizgled, paradoksalno.
Tu je i Rusija, koja se i pored ekonomskih sankcija privredno stabilizovala, zapravo tek je u sankcijama Rusija spoznala šta sve i koliko sama može da proizvede. Rusija koja ubrzano jača svoj vojni potencijal, modernizuje svoje nuklearne strateške snage, Rusija koja je zaustavila prodor NATO-a ka Krimu, gruzijsko-ruskoj i ukrajinsko-ruskoj granici. Predsednik Rusije Vladimir Putin može da bude zadovoljan rezultatima iz 2017. godine.
Rusija je pobedila na Bliskom istoku, saveznici unutar NATO-a moraju sada da troše mnogo više za oružje, EU je u nedoumici kuda i kako dalje, SAD ne znaju gde pre da se okrenu: Iran, Sirija, Irak, Jemen, Libija, Kurdi i Turska, Avganistan, Severna Koreja, Donalda Trampa proganjaju različite afere, od političkih do seksualnih. I pri svemu tome, sve svetske agencije proglašavaju našu snajku Melaniju za najelegantijnu damu 2017, a Vladimira Putina za muškarca 2017. godine. Na krilima ruskih bombardera.
Sretna nam Nova 2018.
