Kao i svaka „neparna“, sportska godina i 2017. bila je pripremna za veliki događaj u nadolazećoj — Svetsko fudbalsko prvenstvo, na kome će učestvovati i reprezentacija Srbije. Samim tim, sportska 2017. godina bila je više nego uspešna, a kad se uspehu reprezentacije doda i „proleće Partizana i Zvezde“ u Ligi Evrope, godina na izmaku mogla bi se nazvati i godinom renesanse srpskog fudbala.
Međutim, uprkos učešću na najvećem sportskom takmičenju, Srbija će, po svemu sudeći, na Svetskom prvenstvu u Rusiji nastupiti u — v.d. stanju. Što je još jedan dokaz u prilog tezi da je fudbal — ogledalo društva i države.
Da se u Srbiji uspeh ne prašta, uverio se na svojoj koži i bivši selektor Slavoljub Muslin, koji je ekspresno najuren sa čela reprezentacije, nakon što se ekipa koju je vodio kroz kvalifikacije izborila za učešće na Mundijalu u Rusiji. O kakvom podvigu je reč, napomenimo samo da će reprezentativci Italije i Holandije prvenstvo gledati „u krugu porodice, kraj malih ekrana“. Reč je o dvema reprezentacijama koje su, u zbiru, igrale devet finala i osvojile četiri titule prvaka sveta.
I na evropski uspeh večitih rivala konstantno su bacala senku „srpska posla“ (u najgrđem smislu reči). Mada nikad pre, i u znatno srećnija fudbalska vremena, Partizan i Zvezda nisu zajedno „prezimili“ u Evropi, generalna slika o srpskom fudbalu je i danas takva da su prve asocijacije na najvažniju sporednu stvar na svetu — blatnjava livada kao teren, igra sličnija hrkljušu nego fudbalu na terenu, divljanje huligana na tribinama, uz tabloidno-uličarski rat saopštenjima u trouglu Partizan-Zvezda-Fudbalski savez Srbije.
Uz takav „folklor“, gotovo neprimećeno je prošla vest da su se dečaci iz Brodarca, aktuelni omladinski šampioni Srbije, plasirali u plej-of Lige šampiona za mlade i da će 7. februara u Beogradu odmeriti snage sa Mančester junajtedom.
Kad se podvuče crta, 2017. godina bi mogla biti godina renesanse srpskog fudbala, ukoliko dešavanja na terenu i fudbalski argumenti nadjačaju čaršijsko-orijentalnu diplomatiju oko terena. Što bi rekao Dobrica Ćosić — strepnja mi je dublja od nade. Ali, vredi se nadati. A nada umire poslednja.
Ostali sportovi, bili su 2017. godine dodatno u drugom planu u odnosu na fudbal i zbog činjenice da ova „neparna“ godina nije predolimpijska. Međutim, ne smemo zaboraviti i vanfudbalske događaje koji su obeležili 2017. godinu.
U nacionalnom sportu broj 1 — košarci, reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu. O kakvom podvigu je reč, vredi podsetiti da smo na prvenstvo otputovali, što bi se reklo, sa trećim timom. Posle godina krize, košarka se na velika vrata vratila u Srbiju i očekivano je da će nas reprezentacija, pod vođstvom Aleksandra Đorđevića, „razmaziti“ medaljama i u najbližoj budućnosti.
U drugom, nacionalnom sportu broj 1 — vaterpolu, reprezentacija je osvojila zlato na turniru Svetske lige i bronzu na Svetskom prvenstvu u Budimpešti. Bronzu je deo ovdašnje „razmažene“ javnosti doživeo kao neuspeh. Jer za Srbiju je, sve osim zlata — neuspeh. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je Srbija nastupila na Svetskom prvenstvu sa potpuno rekonstruisanim (podmlađenim) timom u odnosu na onaj koji je osvojio Olimpijsko zlato u Riju prošle godine.
Godinu za nama obeležila je i Milica Mandić koja je posle Olimpijskog srebra iz Londona 2012. ove godine na Svetskom prvenstvu u tekvondou održanom, u Južnoj Koreji, osvojila zlatnu medalju. Tokom prošle godine Milica je osvojila i srebrnu medalju na Evropskom šampionatu i Gran pri turniru u Maroku.
Dve medalje — zlatnu na Svetskom prvenstvu, srebrnu na Šampionatu Evrope osvojili su kajakaši Marko Tomićević i Milenko Zorić.
U „berbi medalja“ proslavile su se i odbojkašice osvajanjem bronze na Gran priju u Kini i zlata na Evropskom prvenstvu Azerbejdžanu i Gruziji. Mlada odbojkašica Tijana Bošković, koja ima samo 20 godina, proglašena je za najbolju odbojkašicu Evropskog prvenstva u Azerbejdžanu i Gruziji.
Zlatne medalje na Svetskim šampionatima u 2017. godini zaslužili su i Vanja Stanković u tekvondou, Viktor Nemeš u rvanju i Nemanja Majdov u džudou.
Verovatno najbolji srpski sportista svih vremena — Novak Đoković, imao je najlošiju sezonu u proteklih deset godina. U 2017. godini nije osvojio nijedan veliki turnir, a godinu završava kao 12. na ATP listi. Iako su ga mnogi već otpisali, nije bez osnova očekivanje da bi se ponovo mogao vratiti na tron „belog sporta“. Posebno ako se prisetimo kakvu je sezonu imao šest godina stariji Federer.
Ceo svet će sportsku 2017. godinu pamtiti po penzionisanju najbržeg čoveka na svetu Juseina Bolta. Na Svetskom prvenstvu u Londonu 5. avgusta, oprostio se bronzanom medaljom u finalnoj trci na 100 metara. Sedam dana kasnije, zbog povrede, nije završio svoju poslednju trku u karijeri — štafetu 4 puta 100 metara. Sportska 2017. je godina kraja Boltove ere.
Sledeća, 2018. je godina Svetskog prvenstva u Rusiji. I nove „berbe medalja“ u manje glamuroznim sportovima.
