Čovek star 300.000 godina i druga arheološka otkrića godine

Tri lobanje

Prema anketi stručnjaka koji pišu za ovaj naučni časopis u 2017. najvažnije otkriće bili su delovi tri lobanje koje su pronađene na lokalitetu „Gobejkli tepe“ u Turskoj, a koje potiču iz perioda između desetog i osmog milenijuma pre naše ere.

To je jedan od najvažnijih arheoloških lokaliteta i sastoji se od masivnih kamenih krugova gde su se okupljali žitelji tog kraja zbog verskih ili društvenih događanja i ceremonija.

Arheolozi su ove godine otkrili da su mikroskopski sitni komadići kostiju pripadali ljudskim lobanjama koje su visile sa stubova na koje su bili podignuti kameni monoliti.

​Fragmenti koji su pronađeni sa tri su lobanje koje su visile sa monolitnih kamenih stubova, a arheolozi su utvrdili da su lobanje, sa kojih su otpali ti mali komadići kostiju, bile izrezbarene i donekle izmenjene nakon smrti pokojnika.

Ovo je prva indikacija o tome kako su se žitelji iz neolita odnosili prema svojim pokojnicima ili zarobljenim neprijateljima

To je, smatraju neki arheolozi, dokaz da je taj kompleks monolita mogao da bude i svetilište nekog kulta lobanja. Ovo otkriće ukazuje na mogućnost nekog ritualnog obreda koji se održavao na tom lokalitetu. Tragovi na lobanjama pokazuju da su bile očišćene od mesa, rezbarene i čak obojene. Duboki rezovi na lobanjama stvarali su uzane kanale koji su, prema mišljenju arheologa iz Nemačke, išli od čela do temena. Na vrhu glave bila je izbušena mala rupa kroz koju se mogao provući konopac i tako su lobanje bile nanizane. 

Ovo je prvo otkriće ovakve vrste za period ranog neolita i govori nam o nesvakidašnjem odnosu živih prema umrlima, tvrdi arheolog Julija Gresku sa Nemačkog arheološkog instituta.

Brod „Indijanopolis“

​

Kao drugo neočekivano otkriće u godini koja je na izmaku časopis „Arheolodži“ je odabrao potonuli američki ratni brod „Indianopolis“, čija je havarija proglašena za najveću ratnu katastrofu u istoriji američke mornarice. 

Brod je pripadao klasi Portland i bio je teška krstarica, a tokom službe je više puta odlikovan. On je isplovio iz matične luke San Franciska 16. jula 1945. sa 1.196 članova posade sa zadatkom da u što kraćem roku odnese neke komponente za atomsku bombu koja je trebalo da bude bačena na Hirošimu. 

Brod je trebalo da otplovi do ostrva Tinijan u severnom Pacifiku i kada je zadatak izvršen krenuo je natrag prema matičnoj luci. 

Tokom puta su ga presrele japanske podmornice i 30. jula su pogodile ovaj brod. 

„Indijanopolis“ je za manje do 15 minuta potonuo, a zatim su prošla tri i po dana dok nije utvrđeno da je broj nestao. Nekoliko mornara koji su preživeli plutajući tri dana u moru nisu bili u stanju da objasne gde je broj potonuo. 

Trebalo je da prođu 72 godine da se otkrije da brod leži na dnu Pacifika na dubini od 18.000 stopa (oko 6.000 metara).

Zahvaljujući podmornici bez posade sagrađenoj da istražuje najveće dubine, pomorski stručnjaci su na osnovu svedočenja onih nekoliko preživelih članova posade, od kojih je 18 još živih, približno su definisali prostor gde bi se brod mogao nalaziti i sada je „Indijanopolis“ spreman da bude podignut na površinu. 

Kolač iz 1911.

​Treće otkriće je kolač od kandiranog voća koji je ispečen 1911. godine i ove godine je nađen u upotrebljivom stanju u američkoj bazi na Južnom polu, koja je bila jedna od usputnih stanica ekspedicije britanskog istraživača Roberta Falkona Skota.

Kolač zapakovan u metalnu kutiju pronađen je u magacinu pored polarne baze koja je podignuta 1899. 

Limena kutija je po površini bila pomalo zarđala, ali kolač je bio u sasvim dobrom stanju osim što se, ako mu se priđe sasvim blizu, mogao osetiti miris užeglog putera koji jedini nije sačuvao svežinu.

Vuk iz piramide

Sledeća pozicija pripala je vuku koji je sahranjen u astečkoj velikoj piramidi tako što je okićen kao da je jedan od najvećih ratnika. 

Naime na lokalitetu koji se iskopava već 40 godina u savremenom Meksiko sitiju nije do sada nađena tako bogata zagrobna oprema, a kostur mladoga vuka je prekriven zlatnim predmetima kakvi do sada nisu viđeni. 

Arheolog Leonardo Lopez Luhan je objasnio da su vuku ukazane sve počasti kao da je bio čovek, jer glava mu je bila okrenuta prema zapadu, što je znak da je bio pratilac sunca koji je posle zalaska sišao u podzemni svet kao da je neki ugledni čovek. 

Vuk je sahranjen za vreme vladavine kralja Ahuicotla (1486-1502) kada je astečka država bila u velikoj ekspanziji. Uz skelet vuka-ratnika smeštena je kamena kutija veličine male kade u kojoj su bili ukrasi od zlata izvanredne izrade a vuk je bio "obučen" u zlatan oklop.

Zapis iz Egipta

Sledeće otkriće koje je steklo pravo da se nađe među najvažnijima u 2017. je iz Egipta, gde je pronađen ugraviran zapis koji pokazuje kako se razvijalo egipatsko hijeroglifsko pismo.

To je za sada najstariji javni hijeroglifski zapis koji čine četiri simbola- bivolja glava koja je postavljena na stub, a zatim i dve rode koje stoje pored jednog ibisa i egiptolozi smatraju da je to deo neke faraonske javne poruke.

Tim predvođen egiptologom Džonom Darnelom sa univerziteta Jejl našao je ovaj zapis na bočnoj strani jedne stene koja je okrenuta drevnom putu kroz pustinju koji datira iz 3.255 godine pre nove ere, što je bilo vreme nulte dinastije i kada je dolina Nila bila podeljena na dve suprotstavljene države, a pismo se tek stvaralo.

Ranije otkriveni zapisi iz doba nulte dinastije su mnogo sitniji i odnose se na administrativne podatke, dok je ovaj zapis visok oko pola metra i 300 godina stariji od svih ranije pronađenih zapisa iz tog perioda. 

Kako američki egiptolog pretpostavlja, ovi simboli mogu da se protumače kao kraljevsko obeležje koje pokazuje dokle je granica njegovog carstva. Tako su, smatraju naučnici, putnici mogli da "pročitaju" da su stupili na tlo koje pripada drugom faraonu. 

Najstariji nakit

Najstariji zlatni artefakti na tlu Velike Britanije nađeni su u Likriftu i datiraju iz perioda između 400. i 250. godine pre nove ere, procenila je arheolog iz Britanskog muzeja Džulija Ferli. 

Na osnovu stila izrade ona smatra da su bili namenjeni ukrašavanju žena, a u pitanju su najstariji zlatni predmeti iz gvozdenog doba, kada su bili prekinuti trgovački putevi između evropskog kopna i britanskih ostrva, gde inače tada još nisu znali da obrađuju zlato.

Ogrlica i grivne su verovatno izrađeni u Evropi i doneti preko Lamanša kao poklon ili ih je nosila na sebi neka Evropljanka, koja ih je donela sa sobom. 

Radnici na gradilištu nove linije metroa u Rimu pronašli su ostatke najstarijeg vodovoda koji datira iz 312. godine pre nove ere. Ostaci vodovoda su nađeni u blizini Koloseuma i na dubini od 20 metara ispod trga Čelimontana. 

Kvadrat u Stonhendžu

U sredini neolitskog kruga monolita blizu Stonhendža u Engleskoj pronađen je kvadrat sačinjenog od istih monolita. Taj krug od monolitnih kamenih gromada je najveći od svih poznatih konstrukcija te vrste u Britaniji. 

Kvadratni prostor omeđen monolitnim kamenjem arheolozi pripisuju temelju neke građevine sagrađene pre više od 5.000 godina i čija namena ne može da se odredi. 

​

Ranije se verovalo da su kameni krugovi kod Evberija bili postavljani od spolja prema centru, a sada, sa otkrićem temelja neke građevine, arheolozi veruju da je proces mogao da bude obrnut i da su se krugovi od kamene širili od centra prema ivici polja. 

Ovo otkriće, poslednje na listi časopisa „Arheolodži“, menja datum starosti pojave čovekovog pretka Homo sapiensa. 

Čovek star 300.000 godina

Prilikom iskopavanja na lokalitetu Džebel Iriud blizu marokanske obale, naime, pronađene su kosti Homo sapiensa čija je starost određena na 300.000 godina, što bi bile za sada najstarije kosti čovekovog pretka.

​Ostaci hominida iz Maroka su mlađi od ostataka neandertalaca za najmanje 50.000 godina, ali za to vreme su se razvila dva tipa hominida. Jedan je imao ravno i kraće lice sličnije modernom Homo sapijensu, a drugi je imao izduženo lice, veće zube i izraženije čeone kosti i po tome je više ličio na neandertalce.