Upravu tu frazu rekao je jedan visoki ruski zvaničnik na formu „Valdaj“ u Sočiju 2014. godine, želeći da objasni koliko građani Rusije veruju ruskom predsedniku i kako ekonomske sankcije neće podeliti društvo, ali iza tih reči, kako ocenjuje autor teksta, stoji nešto više.
Kako tvrdi, ukoliko se jedan politički lider identifikuje sa čitavom zemljom, onda to znači da je u toj zemlji demokratija doživela krah, ali opet postavlja se pitanje kako neko uspe da preraste funkciju, koja je sama po sebi na vrhu lanca, i preraste u legendu?
Nemački list objašnjava da je čitav razvojni put Putina, još od raspada Sovjetskog saveza, bio prožet političkim mentorima koji su uticali na to da stekne neophodno iskustvo kako bi se etablirao kao ličnost koja će zameniti prvog predsednika samostalne Rusije Borisa Jeljcina.
List navodi da iako tada još nije bio dovoljno harizmatičan, okolnosti su bile takve da su sve Jeljcinove pristalice u njemu videle jedinu opciju za nastavak dotadašnje politike, budući da je Jeljcin u tom trenutku gubio na snazi.
Međutim, Putin je, uprkos tome što je vlast nasledio u veoma teškom periodu, budući da su u tom trenutku u jeku bili teroristički napadi širom Rusije zbog rata u Čečeniji, još te 1999. veoma brzo zadobio simpatije naroda, što je rezultiralo da za njega 2000. glasa skoro 53, a zatim 2004. godine rekordnih 71 odsto građana.
Predstoje još jedni izbori naredne godine, na kojima se takođe očekuje pobeda Putina, koji bi na vlasti trebalo da ostane još šest godina, ali list „Špigl“ ocenjuje i da se ruska elita polako, ali sigurno već priprema za vreme kada Putin više neće voditi Rusiju.
