Prema rečima lidera Stranke demokratske akcije i člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, srpski i hrvatski politički lideri Milorad Dodik i Dragan Čović dogovaraju se, kako je rekao, o čudnim stvarima.
U čudne dogovore spada da HDZ zastupa interes SNSD-a i Republike Srpske u Savetu ministara BiH i da zajedno biraju „najslabiju kariku“ među Bošnjacima za koalicionog partnera nakon izbora, kaže Izetbegović.
Izetbegović pod „čudnim stvarima“ podrazumeva to što je Milorad Dodik javno izjavio da podržava treći entitet i da neće Mladen Ivanić već Čović zastupati u Predsedništvu srpske interese, objašnjava banjalučki analitičar Anđelko Kozomara.
U tome nema ničega nelegitimnog, dodaje Kozomara, ali Bakir Izetbegović je u nezgodnoj situaciji, kaže Kozomara.
„On više nema pravo da se kandiduje ni za jednu funkciju, stranka mu se raspada po mnogim šavovima. Pošto gubi pozicije i u državi i u stranci, vidi zavere svuda oko sebe. On stalno mora da proizvodi konflikte da bi se održao u nekoj vodećoj političkoj poziciji pred izbornu godinu“, kaže Kozomara.
Proizvodeći konflikte i izmišljajući sukobe, Izetbegoviću je svojstveno da ne nudi rešenja, a da sve ono što drugi ponudi odbija kao neprihvatljivo za bošnjački narod, dodaje Kozomara.
„Taj dogovor Dodika i Čovića uopšte nije usmeren protiv trećeg naroda. To je pragmatičan dogovor dvojice lidera koji žele da poboljšaju pozicije svojih naroda u BiH. Izetbegović stalno pokušava da majorizuje dva naroda, zato su i izmišljeni rezultati popisa iz 2013, gde je broj Bošnjaka premašio 50 odsto stanovništva BiH, jer je Izetbegovića neko savetovao da je to bitno. Sada se i njegovi lobisti u Americi zalažu za ’Dejton 2‘, iako svi znaju da od toga nema ništa“, kaže Kozomara.
Kozomara podseća na reči predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Miroslava Lajčaka, nekadašnjeg visokog predstavnika u BiH, koji je rekao da narodi u BiH i njihovi politički lideri treba sami da urede političke prilike u BiH.
„Izetbegović to još uvek ne može da prihvati, a Čović i Dodik kao pragmatični ljudi žele da se dogovore o onome o čemu mogu da se dogovore, a to su izmena izbornog zakona, treći entitet i da pritom ne budu ugroženi interesi RS, odnosno hrvatskog naroda u Federaciji“, objašnjava Kozomara.
Osnovni postulati Dejtonskog sporazuma, podseća Predrag Ćeranić sa banjalučkog Fakulteta bezbednosti, jesu da se BiH sastoji od dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
„Ta konstitutivnost podrazumeva i ravnopravnost. Ali očito da je Izetbegović navikao da uvek bude po njegovom, nasuprot negodovanju iz RS, a u poslednjih godinu dana i iz Mostara“, kaže Ćeranić.
Bakir Izetbegović, prema Ćeranićevom mišljenju, ne želi da izgubi pozicije koje mu je, kako kaže, omogućila međunarodna zajednica prisutna u BiH, da sve bude po njegovom.
„Bakir se ljuti poput malog deteta, ali neminovno je bilo da se približavanje srpske i hrvatske politike u BiH dogodi, pogotovo uoči izborne godine, a naredna godina je godina opštih izbora u BiH. Svakako da je to saznanje tim bolnije za gospodina Izetbegovića i da će on pokušati i nastojati, preko poluga moći koje ima u svojoj stranci i državnim institucijama, da osujeti ravnopravno pozicioniranje sva tri konstitutivna naroda u BiH“, kaže Ćeranić.
Izetbegović pod „čudnim stvarima“ podrazumeva i, kako je rekao, apstraktne zahteve za federalizacijama u Bosni, a očekuje da će predstavnici hrvatskog naroda prestati da negiraju zločine, da će odustati od jednosmernih predloga izbornog zakona, kao i da će prestati da pružaju podršku Miloradu Dodiku.