Ništa ne ilustruje zavisnost Egipta od Nila bolje od pogleda odozgo. U pozadini ogromne pustinje, reka i njene obale predstavljaju usku zelenu traku koja se probija na sever, gde doseže do mora. Ovde živi oko 94 miliona stanovnika Egipta. Ostatak zemlje je nenaseljena peščana teritorija, piše „Fajnenšel tajms“.
Međutim, Kairo se sada plaši da će etiopski plan izgradnje ogromne hidroelektrane na Nilu smanjiti pristup Egipta vodi. U osnovi spora leži strah Egipta da čim brana bude izgrađena, država će manje dobijati vode koja je od životnog značaja za stanovništvo. Uostalom, Etiopija smatra da se brana neće negativno odraziti na države koje se nalaze duž Nila.
Poslednjih godina, napetost između Kaira i Adis Abebe se jako povećala. Između ostalog, predsednik Abdel Fatah el Sisi je izjavio da je Nil „pitanje života i smrti“ za njegovu državu i da „niko ne može da traži deo egipatske vode“. Kao odgovor, Etiopija se usprotivila — brana je za nju pitanje života i smrti, kao i Egipat.
U isto vreme, u Sudanu smatraju da je gnev Kaira izazvan time što će brana omogućiti Hartumu da iskoristi više vode, umesto što je pušta da teče ka Egiptu.
U novembru su održani pregovori triju zemalja koje su pokušale da postignu dogovor po pitanju podizanja brane, ali ovaj sastanak nije doveo do rezultata.
U utorak je ministar inostranih poslova Egipta Sameh Šukri poleteo u Adis Abebu radi još jednih u nizu pregovora. On je naglasio zabrinutost Egipta zbog dostupnosti vode, nazvavši ovo pitanje „suviše osetljivim da bi se Kairo zadovoljio samo obećanjima i tvrdnjama o dobronamernim akcijama“. On je predložio da Svetska banka bude neutralna strana u pregovorima.
