Korzikanski nacionalisti su pre dve nedelje osvojili dve trećine mesta u regionalnom savetu, kojem mandat počinje 1. januara 2018. godine.
Za razliku od nacionalista u španskoj pokrajini Kataloniji, oni nemaju za cilj da odmah steknu nezavisnost, ali žele da korzikanski jezik dobije zvanični status, a traže i veći uticaj na poreska pitanja.
Rojters navodi da korzikanski nacionalisti takođe žele da budu u mogućnosti da odlučuju ko može da kupuje nekretnine na ostrvu, ako su tamo najmanje pet godina, a traže i oslobađanje osoba koje oni nazivaju političkim zatvorenicima, a koje su osuđene zbog počinjenih napada ili iščekuju suđenje.
„Mogli bismo u budućnosti da razmotrimo eventualne promene i premijer je to nagovestio korzikanskim liderima“, rekao je Makron u intervju za španski „Mundo“.
To bi, međutim, kako je objasnio, moglo da se dogodi u okviru Ustava.
„Ovaj republikanski okvir ne dopušta nam da podržimo neke zahteve, kao što su rezidencijalna prava i priznanje korzikanskog jezika kao zvaničnog, pored francuskog“, naveo je Makron.
Korzikanski nacionalisti podeljeni su na dve struje od kojih jedna traži veću autonomiju, a druga punu nezavisnost.
Francuska je podeljena administrativno na 101 departman, od kojih su dva na Korzici.
Iako Makron nije rekao o čemu bi bio spreman da pregovara, ovo je prvi put da je dotakao tu temu od kada je izabran za predsednika, navodi Rojters.
Tanjug
