Reč je o dve baze — vazduhoplovnoj u Hmejmimu i pomorskoj u Tartusu, a sporazum koji je Rusija zaključila sa Sirijom podrazumeva da logistički centar u Tartusu bude proširen do potpune baze i da bude pokrenuta procedura ulaska ruskih ratnih brodova u sirijske luke, kao i njihove registracije, a da zatim vojna tehnika bude premeštena u obe baze.
Prema najavama, rashodi za proširenje baza trebalo bi da iznose nešto manje od 50 miliona evra na godišnjem nivou, a bio bi povećan i kapacitet pomorske baze na održavanje ukupno 11 brodova, uključujući i onih na nuklearni pogon.
Vojni analitičar Aleksandar Radić mišljenja je da je veliki nedostatak za ruske vojne planove njeno slabo prisustvo u „toplim vodama“, te je podsetio da je još za vreme SSSR-a u Sredozemnom moru održavana „peta eskadrila“ — nekoliko ratnih brodova koji su se kretali između prijateljskih baza, a za tehničko održavanje dobrim delom oslanjali su se na remontni zavod „Sava Kovačević“ u Tivtu.
Međutim, došla su druga vremena, te je Rusija počela da projektuje sliku i van svojih granica, odakle se i pojavila želja za prisustvom u Sredozemnom moru, pogotovo ako se uzme u obzir da većina zemalja u tom pojasu pripada NATO-u i okleva da pruži otvorenu podršku Rusiji.
„Situacija u Siriji je zlatna prilika koju će Moskva iskoristiti kako bi uspostavila bazu za snage koje bi dolazile na smenu u Sredozemno more. Do sada je Tartus mogao da prihvati brodove, da obezbedi kraće zadržavanje, ali ne i duži boravak, zato Rusija namerava da u nju uloži novac, da napravi nove instalacije koje bi obezbedile održavanje brodova, njihovo snabdevanje tokom dužih krstarenja, čime bi postala punopravna baza ruske flote, pored već četiri prisutnih — Baltičke, Severne, Pacifičke i Crnomorske“, pojašnjava.
Sa druge strane, sa vazduhoplovnom bazom u Hmejmimu situacija je daleko jednostavnija, s obzirom da je uspostavljena 2015. godine i od samog početka bila je sirijska baza u kojoj su korišćeni avioni ruskog porekla.
„Rusija sada jasno stavlja do znanja da će bazu Hmejmim koristiti onoliko koliko joj to bude bilo potrebno. Na toj bazi će biti razmeštena avijacija koja će poletati na borbene zadatke, ali u budućnosti, u zavisnosti od potrebe, možemo stalno očekivati dolazak i odlazak ruskih transportnih aviona“, dodaje.
Sa druge strane, Konstantin Sokolov, potpredsednik Akademije geopolitičkih problema, smatra da ne treba zanemariti značaj ruskih baza u Siriji u kontekstu odnosa Rusije i NATO-a, pogotovo ako se uzme u obzir da se mediteranske zemlje stalno nalaze pod pritiskom SAD.
U tom smislu, povratak Rusije u taj region znači da te zemlje sada barem imaju alternativu, imaju izbor, koji nisu imale u vreme Arapskog proleća, što se vidi na primeru Libije, objašnjava Sokolov i navodi da ranije zemlje regiona nisu mogle da se suprostave spoljnom uticaju, ali su nakon ruske operacije u Siriji tu šansa dobile, jer se Moskva uvek zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta.
„Severni deo Sredozemlja čine isključivo zemlje-članice NATO-a. Ako se NATO stalno približava ruskim granicama na istoku Evrope, sasvim je logično da Rusija uzvraća istom merom u Mediteranu. Osim toga, te baze će pomoći Rusiji da smanji rizik od terorizma u Severnoj Africi i na Bliskom istoku. Rusija želi da spreči prelivanje ove nestabilnosti na teritoriju Kavkaza ili Srednje Azije što dalje od svojih granica“, dodaje.
Viktor Litovkin, vojni analitičar, takođe je mišljenja da će punopravna baza u Sredozemnom moru osigurati zaštitu stacioniranih ruskih ratnih brodova, kojima je potrebna sigurna luka, to jest zaštita, jer ti brodovi ne samo da štite Siriju od napada terorista, već i imaju za cilj odvraćanje američke flote, čiji brodovi sa vremena na vreme uplovljavaju u Crno more i krstarećim raketama „tomahavk“ ugrožavaju bezbednost ruskih vojnih baza u tom regionu.
Aleksandar Radić ističe i da su turbulencije na Bliskom istoku, koje su nastale od vremena Arapskog proleća, pa na dalje, omogućile Rusiji politički ulazak na to područje bez presedana. Pre svega je Zapad posustao, a SAD nisu stvorile čvrstu sliku šta žele da postignu na Bliskom istoku, čime je ostavljen vakuum moći, što je Rusija i iskoristila.
„Sada kapitalizuje greške koje je napravila američka vlast i ovo je sada prilika koju Rusija ne sme da ispusti ako želi da bude prisutna na području Bliskog istoka i Sredozemnog mora“, zaključuje Radić.
