Zašto je agencija Merser stavila srpsku prestonicu na spisak nesigurnih gradova i to na pretposlednje mesto po sigurnosti (posle Kijeva)? O tim rezultatima „istraživanja“ saznali smo u poslednjim danima odlazeće godine.
U Beogradu se niko ne osvrće zbog opasnosti od terorističkog napada. Ne osvrće se ni zbog opasnosti od džeparenja ili sitne krađe. Čak ni u sitne sate, šetajući Beogradom kasno uveče, ni stranac, niti stanovnik srpske prestonice ne mora da se plaši za svoju bezbednost.
Međutim, analitičari globalne konsultantske agencije Merser ne misle tako. Beograd je, prema njihovom mišljenju, pretposlednji na listi sigurnih gradova ne zbog nasilnih zločina kojih nema mnogo, već zbog mita i korupcije, kao i krađa i vandalizma.
Pre Beograda nalazi se Kijev kao najnesigurniji grad u Evropi, zbog, kako piše, civilnih pobuna i odnosa sa Rusijom. U Kijevu su česti vandalizam, krađe, nasilni protesti u kojima stotine ljudi gine ili je povređeno.
Zatim sledi Atina, jer je, smatraju u Merseru, nakon dugotrajnih mera štednje u Grčkoj porasla stopa siromaštva i nezaposlenosti. U Atini su česte nasilne demonstracije, kao i protok migranata.
Potom sledi Sofija, grad u kojem, piše u analizi, vlada socijalna uznemirenost. Bugarska je najsiromašnija zemlja Evropske unije, a širom nje svakodnevno se održavaju protesti protiv Vlade, smatraju u Merseru.
Budimpešta je pogođena migrantskom krizom zbog čega su u gradu česti bili prizor haosa na železničkim stanicama i protesti na ulicama, dok su stanovnici Madrida nezadovoljni merama štednje zbog čega su česti protesti. Mnogo ljudi je nezaposleno, najviše mladih.
Zagreb je najnesigurniji grad za pojedinca zbog korupcije, a Rim i Riga su gradovi u kojima preovladavaju prostitucija, organizovani kriminal, kao i uzbune zbog mogućih terorističkih napada.
Bukurešt je na jedanaestom mestu zbog sitnog kriminala i široko rasprostranjene korupcije, dok je London pod budnim okom policije zbog terorizma, što znači da se pojedinac u tom gradu nikako ne može osećati sigurno.
Pariz zauzima 12. mesto kao najnesigurniji grad Evrope nakon niza terorističkih napada u kojima su ubijene stotine ljudi.
Sagovornici Sputnjika Merserovu analizu karakterišu kao besmislenu. Stručnjak za bezbednost Božidar Spasić još kaže da mu istraživanje deluje kao naručeno.
„Kada se uzmu kriterijumi koji su određeni za bezbednost jednog grada, onda to nikako ne može biti korupcija ili neke druge gluposti. Bezbednost građana, bezbednost posetilaca ceni se time da im nisu ugroženi životi, da im nije ugrožena imovina, da mogu slobodno da šetaju gradom, da slobodno odlaze u tržne centre“, objašnjava Spasić.
Svega jedna lažna prijava za podmetnutu bombu u tržnom centru bilans je bezbednosnih pretnji u Beogradu, dodaje Spasić.
„Nemamo nijedan oblik u kojem bi bezbednost bila ugrožena, ako ne računate utakmice, ali to je u celom svetu. To se ne računa u kriterijume bezbednosti gradova, jer to su specifični događaji“, kaže Spasić.
U Beogradu ne postoje bezbednosni rizici ni za strane turiste, niti za domaće građane, kategoričan je Spasić. Beograd, prema njegovom mišljenju, može da se svrsta među prvih šest najbezbednijih prestonica.
Istraživanje o bezbednosti jednog grada može da bude i korektno ukoliko uzmete pravilne indikatore sigurnosti i bezbednosti, kaže profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić. Međutim, u uzimanju tih indikatora postoji proizvoljnost, kaže on.
„Ako kažete da je sigurnost brzina kojom, recimo, dolazi gradski prevoz, možete reći da je Beograd po tom indeksu sigurnosti iza Tirane. Međutim, ako radimo ozbiljno istraživanje, koje uzima u obzir najvažnije indikatore bezbednosti i sigurnosti građana, jer to nisu sinonimi, onda možemo jednim prostim pogledom kroz prozor da vidimo da je Beograd daleko od najnesigurnijeg grada u Evropi“, objašnjava Dragišić.
Kao indeks potpune nesigurnosti može se uzeti i polomljena klupa u parku koja tako dugo stoji, dodaje Dragišić.
Jako je važno, napominje on, da se građani Beograda osećaju sigurno i bezbedno. Stoga nije moguće porediti Beograd sa Briselom ili Parizom, gde su se ove godine dogodili krvavi teroristički napadi, u kojima je poginulo nekoliko stotina ljudi i u kojima žandarmerija šeta ulicama u pancirima i naoružana dugim cevima.
U Beogradu broj teških krivičnih dela sa elementima nasilja pada, kaže Dragišić.
„Generalno gledano, možete da tvrdite šta god hoćete, ali to morate dokazati. Možete kao indikatore da uzmete potpuno besmislene stvari ili indikatore koji su potpuno irelevantni za pitanja bezbednosti. Beograd nije najbezbedniji grad u Evropi, ali spada među bezbednije i daleko je od najnebezbednijeg grada u Evropi“, zaključuje Dragišić.
Zaista, kada se pogledaju kriterijumi koje je Merser uzeo kao indikatore kojima ocenjuje sigurnost i bezbednost evropskih prestonica, moramo da priznamo da su oni u najmanju ruku čudni, kao da su pomešali babe i žabe.
U njih spadaju, pored opasnosti od terorističkih napada, i korupcija, stabilnost vlade, socijalna uznemirenost, pogođenost migrantskom krizom, stepen organizovanog kriminala, da li građani često protestuju protiv vlade…
Prema istraživanju Mersera ispada da je najsigurniji grad na svetu severnokorejska prestonica Pjongjang, jer u tom gradu, barem nezvanično, nema opasnosti od bilo čega što su analitičari te agencije uzeli kao kriterijum nebezbednosti.
Ono što se u Beogradu događa i danju i noću apsolutno je bezbedno za Beograđane i njihove goste, kaže Spasić.
„Ako i ima tih nebezbednih trenutaka, to su obračuni koji se događaju u svakoj sredini gde ima mafije i kriminala, ali oni apsolutno ne ugrožavaju bezbednost ostalih građana“, zaključuje on.
Svaki veliki grad u svetu manje je ili više siguran. Danas, nažalost, u nekima od njih postoji opasnost od terorističkih napada. Pariz, Brisel, London, Moskvu ili velike nemačke gradove, obezbeđuju na hiljade policajaca i žandarma zbog moguće terorističke pretnje.
Ipak, turisti ih posećuju, a njihovi građani se trude da ti gradovi ne izgube ništa od svog duha i čari. Zbog čega bi neko Beogradu pravio problem, ako realne opasnosti po bezbednost u njemu nema?
Merser je globalna konsultantska kuća, osnovana u Kanadi, a danas njenih 20.000 zaposlenih posluje u 140 zemalja širom sveta, navodi se na sajtu te agencije. Svetski su lideri u promociji talenata, zdravstvenog i penzionog osiguranja i investicija.
