„Ništa nam Rusija nije učinila nažao. Zašto bi uvodili sankcije zemlji koja nam ništa nije učinila, a nismo uveli onima koji jesu", upitao je on u intervjuu televiziji „Pink".
Kazao je da, takođe, ne vidi što bi išao protiv emocija sopstvenog naroda, i da je tako nešto radio samo kada je znao da postoje dobre stvari za budućnost koje treba da sprovedemo, pa je direktno išao protiv narodne volje, kao, na primer, kada je reč o merama fiskalne konsolidacije.
Istakao je da nema razloga zbog kojeg bi Srbija uvodila sankcije Rusiji, i to ne samo zbog trgovinskih odnosa, navodeći da je izvoz naše zemlje u Rusku Federaciju ove godine do sada porastao za 27,8 odsto.
„Ništa nam Rusija nije učinila nažao. Zašto bi uvodili zemlji sankcije koja nam ništa nije učinila, a nismo uveli onima koji jesu", upitao je on.
Kazao je da je u Rusiji rekao da dok je on predsednik odlučuje o uvođenju sankcija i da smatra da je dobio poverenje naroda i po tom pitanju.
Vučić je rekao da je u Rusiji ponovio u više navrata da Srbija ide ka EU i da ćemo ubrzati reforme u 2018. godini, kako političke tako i ekonomske.
„Mnogo toga ćemo morati da ubrzamo iduće godine", naglasio je on.
Kazao je da je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom imao sadržajne razgovore, ističući da je to najbolja definicija u jednoj reči.
Ukazao je da je prvo imao razgovore u uskom formatu, a onda najduži deo u četiri oka, što, kako ističe, dovoljno govori o pristojnom odnosu koji ima Putin prema njemu.
„Razgovarali smo o svim važnim temama za Srbiju. Postavio sam samo jedno pitanje koje se tiče Rusije. Razgovarali smo o situaciji u regionu, šta možemo da uradimo, napravimo, o očuvanju mira i stabilnosti, o Kosovu i Metohiji", preneo je Vučić.
Ukazao je da je razgovarano i o nastavku vojno-tehničke saradnje, kao i da je potvrđena želja da se završi gasovod, kako bi obezbedili snabdevanje Srbije, čija potrošnja godišnje raste za 300 miliona kubnih metara. Podsetio je da ni dan ne kasnimo sa plaćanjima i da i ruska strana ceni takav odnos.
Posebno je istakao da mu je bila velika čast što je dobio titulu počasnog doktora na ruskom diplomatskom univerzitetu.
„Imao sam tu čast kao jedini Srbin. Niko iz regiona, osim jednog Slovenca, nije dobio tu čast koju su dobili francuski predsednici Širak, Sarkozi, nekadašnji šef UN Ban Ki Mun, ili izraelski političar Šimon Perez“, rekao je Vučić. Dodao je da je tamo održao predavanje o srpskoj politici rekavši da se nalazimo na evropskom putu.
Kazao je da je ponosan što Srbija može jasno da govori koja je njena politika kao što može u Briselu i Vašingtonu jasno da kaže da neće uvoditi sankcije Moskvi.
Na pitanje novinara da li ga je Putin upitao da ide sa njim na hokej, Vučić je kazao da je, pretprošli put, kada je bio u poseti Rusiji, dobio poziv, ali da ne zna da kliza.
„Bilo je kasno uveče i on mi je rekao da idemo na noćnu hokej ligu. Ja sam rekao da sam naučio da rano ustajem i ne ležem kasno, a i da ne umem da klizam“, rekao je on.
Srbija će voditi svoju politiku i štititi svoje interese
Vučić je rekao da je i ovog puta njegov odgovor na temu „sedenja na dve stolice“ da će Srbija voditi svoju politiku tako da prati sopstvene interese, a ne bilo koje druge strane sile, ni SAD, ni Rusiju, ni EU, niti bilo koga drugog.
Vučić je tako prokomentarisao novu izjavu američkog ambasadora u Makedoniji Hojta Jija.
„Na sve to imam prost odgovor — Amerikanci su naši prijatelji, svi su oni naši prijatelji, ali zemlju vodimo u skladu sa svojim interesima.“
On je rekao da se država vodi rečima Stojana Novakovića u pismu iz 1900. godine ondašnjem predsedniku vlade: „Voleo bih da su Srbi više Srbi“.
Novaković je, kaže, rekao da bi voleo da su građani manje austrofili ili rusofili i da su mnogo više Srbi.
„Mi vodimo vladu i državu, govorim i o Ani (Brnabić) i o sebi, na način da pratimo interese Srbije, a ne bilo koje druge strane sile, ni SAD, ni Rusije, ni EU, niti bilo koga drugog“, istakao je Vučić.
To je od presudnog značaja za budućnost Srbije, naveo je srpski predsednik.
Pritisci će, uveren je on, dolaziti sa različitih strana. Biće, kaže, teško izdržati ih, ali pozicija predsednika Srbije obavezuje da se brani i štiti zemlja i da se vidi šta mora da se uradi.
On je podsetio da je razgovarao sa 71 zvaničnikom u sedam meseci, te da i ova sama činjenica govori o širini aktivnosti.
Podsetio je na unutrašnji dijalog o KiM, ističući da je počelo da se govori o problemima, pravima, mogućnosti i budućnosti na Kosovu.
Tanjug