Leksus i Vovan odbijaju da otkriju kako dolaze do brojeva telefona svetskih političara, a teoretičari zavera tvrde da ruske šaljivdžije kontakte dobijaju od specijalnih službi.
Poslednji u nizu „nezgodnih“ razgovora ruski prankeri Aleksej Stoljarov (Leksus) i Vladimir Kuznjecov (Vovan) imali su sa stalnom predstavnicom SAD u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, kojoj se jedan od njih dvojice predstavio kao premijer Poljske Mateuš Moravecki.
Po običaju, veoma ubedljivi, prankeri su visoku predstavnicu uspeli da obmanu, pa je Hejlijeva poverovala da postoji izmišljena država Binomo.
„Čuje se na audio-snimku da smo je nekoliko puta smo pitali (o Binomu), ali ona je razgovor vodila kao da ta država zaista postoji. Tužno je da takvi ljudi sede na tako važnim pozicijama i donose ključne odluke o sudbini celog sveta“, izjavili su kasnije Leksus i Vovan.
Podsetimo, ranije ove godine dvojica ruskih veseljaka su pozvala telefonom američku predstavnicu u Kongresu, članicu Demokratske stranke Maksin Voters, i predstavili se kao premijer Ukrajine Vladimir Grojsman. Prankeri su se tom prilikom požalili na „mešanje“ Rusije u unutrašnje stvari izmišljene države Limpopo. Navodno su ruski hakeri svrgnuli predsednika Barmaleja i postavili „marionetu Kremlja“ i „uzurpatora“ doktora Jojbolija (likovi iz knjige za decu „Doktor Jojboli“ autora Korneja Čukovskog).
Na sve navode šaljivdžija kongresmenka je ozbiljno reagovala i obećala da će se pozabaviti tim problemom. Između ostalog, tada je „ukrajinski premijer“ izjavio da iza svih ovih koraka stoje „specijalni savetnici predsednika Vladimira Putina — Vovan i Leksus“, na šta je Votersova dodala:
„Šta god da se desi, SAD će biti na vašoj strani. Nemam podatak koliko je naših obaveštajaca na licu mesta u državi Limpopo, ali nama je svakako potrebno više informacija. Nakon razgovora sa operativcima, moći ću da dam konkretnu izjavu. Sankcije Rusiji nećemo ukidati.“
Na ovome se šaljivdžije nisu zaustavile, već su „obavestile“ predstavnicu Kongresa da „Rusija napada Gabon“. A komentarisali su i „ruske propagandne medije“…
Vovan je posle ovog razgovora izjavio da se nikad ranije nije susretao sa takvim nepoznavanjem osnovnih istorijskih i geografskih pojmova koje bi trebalo da zna svaki đak petak. Pranker je dodao da ih je na poziv predstavnici Kongresa motivisalo prethodno neznanje Votersove povodom navodnog napada Rusije na Koreju.
Nakon ovog razgovora je Dmitrij Peskov, predstavnik za medije predsednika Rusije, izjavio da zvanični Kremlj nema nikakve veze sa ovim šalama prankera.
„Mi smo ovu vest videli u medijima, ali nismo učestvovali u tome“, podvukao je tada Peskov.
U novembru 2016. godine Vovan i Leksus su se našalili sa gradonačelnikom Kijeva, bokserom Vitalijem Kličkom. Tokom razgovora prankeri su u ime „glavnog producenta takmičenja Ula Sana“ hteli da saznaju kako se odvija priprema za održavanje Evrovizije. Leksus se Kličku obratio na engleskom i podsetio svog sagovornika na tada aktuelne napade ukrajinskih nacionalista na ambasadu Rusije. Kijevski gradonačelnik je izjavio da je „sve pod kontrolom“.
„To koliko Kličko loše govori engleski, to je posebno vredno pažnje“, izjavio je tada Vovan i dodao da je bilo jasno da je tokom razgovora Kličko bio u noćnom klubu.
„Muzika je u pozadini bila veoma glasna i čuli su se neki krici. A mi smo, bez obzira što je sa naše strane bila šala, ipak razmatrali ozbiljne organizacione teme“, istakao je tada pranker.
Ipak, na prste jedne ruke se mogu pobrojati slučajevi kada su prankeri uspevali da stignu do samih predsednika. Vovan i Leksus su izjavili da su uspeli da se našale sa Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske. Tokom tog razgovora oni su se predstavili kao Petar Porošenko, predsednik Ukrajine i uspeli da saznaju turske planove za invaziju na Siriju. Potom su iz Erdoganove kancelarije izjavili da nikakvog razgovora nije bilo, ali su na ekspertizi ruski stručnjaci za ton proveravali snimak razgovora i ustanovili da se glas sa snimka do 70 odsto podudara sa ostalim zvučnim zapisima glasa turskog predsednika.
Vovan je sa druge strane uspeo da „pređe“ predsednika Belorusije, predstavljajući se kao sin Viktora Janukoviča i tražeći politički azil za svog „oca“.
Prema rečima samog prankera, kvalitet zvuka na snimku koji je dospeo na internet značajno je bolji od snimka koji je on napravio, što ide u prilog pretpostavci da neke tajne službe prisluškuju Lukašenka. Sam beloruski predsednik je prema napisima opozicionog lista „Beloruski partizan“, specijalnim službama naredio da privedu Vovana, ali da je ova misija bila bezuspešna.
U svakom slučaju, prankeri odbijaju da otkriju izvore i način kako dolaze do brojeva telefona svih ovih političara. Postoji pretpostavka da su u slučaju sa Lukašenkom prankeri jednostavno imali sreće sa nepažnjom nadležnih službi predsednika. Konspirolozi imaju teoriju da brojeve telefona ruske šaljivdžije dobijaju od specijalnih službi — ruskih ili inostranih. Sami prankeri oštro demantuju ove pretpostavke.
Jedan od gegova koji je javnost podigao na noge bio je i razgovor čuvenog ruskog dvojca Vovana i Leksusa sa pevačem Eltonom Džonom. Pranker Vovan se predstavio kao predsednik Rusije, dok je Leksus navodno bio prevodilac i pričao na veoma lošem engleskom jeziku. Razgovarali su o mnogo toga, a između ostalog su „pretresli“ i prava homoseksualaca u Rusiji. Međutim, ovo je bio jedini slučaj kada je posle šale prankerskog dvojca sam predsednik Putin zvao „drugu stranu“, odnosno Eltona Džona i izvinio se za razgovor sa šaljivdžijama. A dokaz da je predsednik uspešno „izgladio“ stvar je i to što je čuveni britanski pevač nedavno održao koncert u Moskvi.
U Rusiji se do skoro smatralo da su prankeri oni koji putem telefona organizuju nagradne igre, ali ovaj pojam je dobio šire značenje u poslednjih nekoliko godina. Sada se pod prankovanjem može smatrati svaka šala koja se pravi na račun osobe sa druge strane žice. Sam naziv potiče od engleske reči „prank“, a znači podvala.
Na Zapadu postoji nešto slično, mada su tamo prankeri otišli sasvim drugim putem, oni se uglavnom šale na svoj račun. Na primer, poznat je francuski komičar Remi Gaijar, koji uvek želi da nasmeje „drugu stranu“. On praktikuje nešto između skečeva i pranka. Međutim, postoje i veoma agresivni pranekri kao što je Bem Merdžera, profesionalni skejtborder, kaskader i televizijska zvezda. U svom programu „Vivala bam“ na MTV-u, on je veoma zlobno ismejavao slučajne prolaznike, prijatelje i rodbinu.
