Do pre svega petnaest godina, Srbija je bila međunarodna parija, okrivljena za sve što se događalo tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih.
Čak ni promene koje je doneo 5. oktobar, saradnja sa Haškim tribunalom, otvaranje zemlje prema svetu u punoj meri, nisu mogli da promene ustaljeni stereotip na Zapadu — Srbija i Srbi su „loši momci“.
Zato i ne treba da se čudimo kada su se pre dve godine zapadni mediji sa čuđenjem pitali kako je moguće da se Srbi na tako human način odnose prema hiljadama migranata koji su se „balkanskom rutom“ kretali kroz Srbiju put Evropske unije.
Kako je moguće da glavni svetski negativci (rame uz rame sa islamskim teroristima) dobrovoljno sakupljaju humanitarnu pomoć, a njihova vlada migrante tretira daleko humanije nego mnoge druge („civilizovanije“) članice EU. Bilo je to prvo razbijanje ustaljenog holivudskog stereotipa, za koje smo sami bili odgovorni.
Međutim, u poslednje vreme na samom Zapadu događaju se određene promene koje bi, možda, mogle da pomognu da se srpski imidž „loših momaka“ popravi. Nemački i švajcarski mediji, u nizu članaka, pitaju se donosi li separatizam išta dobro i navodeći primer Kosova zaključuju da ne donosi.
Sa druge strane, američki ambasador na Kosovu preti globalnom izolacijom te kvazidržave zbog njenog ponašanja u pogledu osnivanja suda za ratne zločine OVK.
Iako bi na prvi pogled ovakve vesti za popravljanje srpskog imidža u svetu mogle da deluju optimistično, Sputnjikovi sagovornici pokazuju izvesnu dozu opreza kada o tome govore.
Pisanje nemačkih medija profesor političkog marketinga na beogradskom Fakultetu političkih nauka Siniša Atlagić naziva licemernim, kao i nemačku politiku prema Srbiji u poslednje dve i po decenije.
„Ovde nije reč o poboljšanju imidža Srbije i Srba zato što oni to zaista zaslužuju, nego se zaključak o boljem imidžu Srbije i Srba donosi na osnovu nekog novog viđenja Kosova kao ’lošeg momka‘. Dakle, ne pričamo o pozitivnom viđenju Srbije kao ’dobrog momka‘ zato što ona to realno zaslužuje, nego zato što Kosovo odjednom postaje ’loš momak‘ i postavlja se pitanje da li je uopšte trebalo podržavati secesiju Kosova“, objašnjava Atlagić.
Pritom, nemački i švajcarski mediji ne dovode u pitanje međunarodnu podršku secesiji Hrvatske, Slovenije i BiH, dodaje Atlagić. Takvi stavovi nemačkih, švajcarskih ili nekih drugih medija, nažalost, neće doprineti velikom poboljšanju imidža Srbije i Srba u zapadnom delu sveta, kategoričan je Atlagić.
„Imidž je jedna široka mentalna slika koju ljudi formiraju o određenom subjektu u politici, bilo da je reč o zemlji, narodu, političkoj partiji ili nečemu drugom. Ta mentalna slika najčešće se formira u vidu stereotipa. Stereotip je trajna mentalna slika, i plašim se da u tom smislu Srbija duže vremena neće moći da je promeni. Do značajnih promena na planu imidža dolazi kada imate promene na planu identiteta. Obično se, kada je reč o zemljama, to dešava kada imate značajne promene nabolje na polju ekonomije, koje sobom nose i promene na polju politike, a pogotovo kasnije, na vojnom polju“, objašnjava Atlagić.
Srbija nema izgleda, prema njegovom mišljenju, da na kratkoročnom planu u zapadnoj javnosti promeni mentalnu sliku koju je imala dosad, zaključuje Atlagić.
Zamenik glavnog urednika nedeljnika „Pečat“ Nikola Vrzić smatra da, kako kaže, imidž u svetu srpski narod ne može da popravi, niti je to potrebno.
„Nismo mi nastradali zbog lošeg imidža, mislim da je situacija upravo obrnuta. Zapadni mejnstrim mediji su napravili loš imidž za Srbe da bi opravdali sve ono što su nam uradili, odnosno da bi opravdali sprovođenje svojih interesa i politike na ovom prostoru koje je išlo preko naših leđa“, kaže Vrzić.
Dokument nemačke obaveštajne službe BND koji je objavio Vikiliks pokazuje da na Zapadu sve vreme vrlo dobro znaju da je Kosovo carstvo kriminala i korupcije, kaže Vrzić. Taj dokument jasno pokazuje ko su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, kao i ko su ostali kosovski politički prvaci.
„Sve vreme to znaju, a zašto su u ovom trenutku počeli da na otvoreniji i istinitiji način pišu o njima, nego sve ovo prethodno vreme, opet ću se vratiti na politiku i interese. Podsetiću vas na poslednji sastanak Ramuša Haradinaja i Federike Mogerini, kada je ona napustila sastanak zbog Haradinajevog insistiranja na tome da se Amerikanci uključe u briselski dijalog. Očigledno da postoji neki nesporazum između EU i SAD. Ovo pisanje, ako ga ikako treba tumačiti, treba tumačiti u ovom kontekstu“, zaključuje Vrzić.
Put do toga da Srbi više neće igrati ulogu „loših momaka“ očigledno je duži i trnovitiji od onog koji je bio potreban da se Srbi satanizuju. Jer u satanizaciji Srba učestvovali su svi zapadni mediji, dok razbijanje stereotipa zavisi isključivo od nas.
