Putin je ovu ocenu izneo u novoj Akademiji za strateške rakete u Moskvi, što je od simboličkog značaja za ruskog predsednika. On je baš tu izneo svoju viziju razvoja ruske armije — male, agilne, dobro naoružane i profesionalne sile koja može da „izađe na crtu“ NATO-u, uprkos velikoj razlici u budžetu, i to pre svega zahvaljujući tehnološkoj nadmoći.
„Rusija mora da bude među liderima, a u nekim oblastima i apsolutni lider, u stvaranju vojske nove generacije, vojske nove tehnološke paradigme. Ovo je pitanje od najvećeg značaja za obezbeđivanja suvereniteta, mira i bezbednosti naših građana, kao i za stabilan razvoj naše zemlje, uz otvorenu i nezavisnu spoljnu politiku koja je zasnovana na našim interesima“, rekao je Putin generalima.
On je uporedio ruske odbrambene troškove, koji će 2018. godine iznositi oko 80 milijardi dolara, ili oko 2,85 odsto BDP-a, sa američkim izdvajanjima od preko 700 milijardi dolara. Prema rečima ruskog predsednika, očigledan nesklad može da se nadoknadi samo ako Rusija bude koristila mozak.
„Moramo da budemo pametni. Nećemo se oslanjati na ’vojne mišiće‘ i nećemo biti uvučeni u ekonomski iscrpljujuću i nerazumnu trku u naoružavanju. Ne treba nam beskrajan broj baza širom sveta i nećemo glumiti svetskog žandarma“, rekao je Putin.
Termin „tehnološka paradigma“ često se koristi u teoriji koja navodi da se svako društvo zasniva na određenim ključnim tehnologijama. Trenutno je ta paradigma u procesu zamene tehnologijom bioinženjeringa, veštačke inteligencije i nano-tehnologije.
Stručnjaci kažu da bi upravo veštačka inteligencija mogla da ima ključnu ulogu u razvoju ruske vojske, s obzirom na veliko interesovanje koje je Putin ranije pokazivao za ovu temu. Neke od tih tehnologija već se koriste u vojne svrhe.
Veštačka inteligencija već je u ruskoj vojsci
Primera radi, novi ruski komandni centar, koji je predstavljen pre tri godine, već ima mnoge elemente koji bi mogli da se dovedu u vezu s veštačkom inteligencijom, kaže stručnjak za vojna pitanja Aleksej Leonkov. Ogromnu količinu informacija koje se slivaju u ovaj centar analiziraju kompjuterski algoritmi.
„Logistički deo operacije u Siriji sastojao se u obezbeđivanju i transportovanju velikog broja teretnih pošiljki na optimalan način u ekonomskom smislu. Podatke sa upotrebom municije i kretanjem brodova procesirali su algoritmi veštačke inteligencije“, kaže Leonkov.
Pitanje ekonomije često je od ključne važnosti za vojsku. Primera radi, rojevi dronova mogu da postanu problem, ali ne zato što ih je teško oboriti, već zato što to nije isplativo uraditi skupim raketama zemlja—vazduh.
„Zato tvorci odbrane rade na adekvatnim odgovorima na ovu pretnju kroz korišćenje jeftinih laserskih zraka ili mikrotalasa. Vojni laseri se pre svega koriste da bi blokirali optičke senzore na avionima ili krstarećim raketama“, kaže Leonkov.
Druga oblast zgodna za primenu veštačke inteligencije jeste automatsko prepoznavanje pretnje.
„Prvi put je korišćena za jednostavnije podatke kao što su satelitske fotografije, a sada se primenjuje i u radarskim stanicama. Prepoznavanje pretnje među hiljadama objekata je operacija u kojoj je veštačka inteligencija veoma dobra“, ukazuje Leonkov.
Ruska vojska može u narednom periodu da očekuje mnoge druge napredne oružane sisteme, među kojima su i nadzvučne bojeve glave, kaže penzionisani general-pukovnik Jevgenij Bužinski.
„Mi već imamo tu tehnologiju. Testirali smo raketu Cirkon, koja nosi nadzvučne bojeve glave, a pitanje glasi kada će Ministarstvo odbrane odobriti serijsku proizvodnju“, rekao je Bužinski za RT.
