Kako je Putin rekao na proširenom sastanku kolegijuma Ministarstva odbrane, i NATO i SAD povećavaju vojnu infrastrukturu u Evropi postavljanjem protivraketnih sistema, čime direktno krše Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa iz 1987. godine.
„Poenta je da se ti sistemi mogu koristiti podjednako, kako za odbranu, tako i za napad. Rakete koje se ispaljuju sa tih sistema imaju domet od oko 2.500 kilometara, kako bi se gađali ciljevi na moru, ali to jako lako može da se koristi i za kopno“, rekao je.
Putin je upozorio na konstantno menjanje balansa snaga u svetu i osvrnuo se na vojno-političku situaciju u blizini ruskih granica, istakavši da upravo na to treba obratiti veliku pažnju kako bi se očuvala strateška bezbednost.
Govoreći o ruskoj vojsci, Putin je rekao da Rusija mora da bude među zemljama liderima koje će razvijati vojsku nove generacije, a da paralelno mora da radi na razvoju nuklearne trijade.
„Danas se nuklearne snage nalaze na nivou koji osigurava strateško obuzdavanje, ali neophodno je razvijati ih još više. Udeo modernog naoružanja u nuklearnoj trijadi tokom 2017. godine iznosio je 79 odsto, ali do 2021. godine tu brojku neophodno je podići do 90. Reč je o raketnim kompleksima koji će biti u stanju pouzdano da uništavaju protivraketne sisteme odbrane“, naglasio je.
Ruski predsednik je rekao i da Rusija neće ulaziti u trku naoružanja, kao i da će vojni rashodi biti smanjeni u predstojećem periodu. On je objasnio i da je porast vojnih rashoda u 2016. godini izazvan gašenjem kredita koje je Ministarstvo odbrane uzelo kako bi realizovao program modernizacije naoružanja.
Putin se osvrnuo i na pitanje ruskih vojnih baza širom sveta, istakavši da Moskvi nije potreban beskonačan broj baza, s obzirom da ne želi da igra ulogu svetskog policajca.
„To je izuzetno skupo, stoga povećavanje broja vojnih baza uopšte nije u našem planu“, zaključio je.
