Kako je rekao, taj udarac može da se poredi sa ’bregzitom’, kao i sa situacijom u Poljskoj.
„Brisel se očigledno zaigrao braneći ’sveto pravo naroda Kosova’ na samoopredeljenje i nedopuštanjem istog prava građanima Krima. Koliko je samo reči izrečeno po pitanju neke tamo Belgije i Ukrajine, a ignorisane su situacije u Letoniji i Estoniji. Brisel se pogubio u standardima i vrednostima“, rekao je Kosačov.
Ruski senator je ocenio i da su rezultati izbori u Kataloniji očekivani kada je reč o pažnji svetske javnosti, a dokaz za to je izuzetno velika izlaznost građana, iako su sami rezultati izbora bili krajnje nepredvidivi.
„Nije bilo nerešenog rezultata, kao što se očekivalo. Ta mala pobeda dovoljno je jaka da se javno postavi pitanje: ’Šta dalje?‘. Ustav Španije ne dopušta separatizam, tako da Vladi Katalonije predstoji da napravi težak izbor između demokratije, odnosno ispunjavanja volje građana, i poštovanja zakona koji čuva teritorijalnu celovitost zemlje“, istakao je Kosačov.
Prema njegovom mišljenju, osnova konflikta između Madrida i Barselone leži u ekonomskim, socijalnim i humanitarnim pravima Katalonaca, o kojima su katalonske vlasti govorile već dugo vremena, a na šta su se španske vlasti oglušivale.
Podsetimo, katalonske secesionističke partije osvojile su tesnu većinu u regionalnom Parlamentu, na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, nakon vanrednih regionalnih izbora održanih u četvrtak.
