Skoro šest godina šef Forin ofisa nije dolazio u posetu Moskvi. Sve do danas. Bilo je planirano da ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson poseti Rusiju još u aprilu ove godine, ali je poseta u poslednjem času otkazana zbog eskalacije krize u Siriji.
Između ostalog, zbog toga je njegova današnja poseta Moskvi u žiži svih ruskih i svetskih medija.
Britanski ministar je rekao danas svom ruskom kolegi Sergeju Lavrovu da želi da razgovara o teškim temama kao što je pripajanje Krima i, kako tvrdi, „rusko destabilizovanje zapadnog Balkana“.
„Naši odnosi sa Rusijom ne mogu biti normalni dok Rusija i dalje pokušava da destabiliše evropske zemlje, uključujući i Ukrajinu“, navodi se u saopštenju Džonsonove kancelarije, koje je objavljeno uoči razgovora.
S druge strane, Lavrov je Džonsonu na početku razgovora rekao da su britansko-ruski odnosi na veoma niskom nivou i to ne, kako je naglasio, zbog postupaka Kremlja.
Džonsonova poseta Rusiji dolazi u vreme kada su odnosi Londona i Moskve zategnuti zbog različitih stavova u pitanju Ukrajine i Sirije, kao i zbog optužbi koje Rusija izričito negira, da se Moskva mešala u politiku raznih evropskih zemalja i da je podržala sajber napade i kampanje za širenje dezinformacija.
Međutim, ruski eksperti navode da je pogoršavanje odnosa Rusije i Velike Britanije počelo mnogo pre krize u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji. Politikolozi kažu da je do zahlađenja odnosa došlo nakon smrti špijuna, kritičara Kremlja i disidenta Aleksandra Litvinjenka, koji je umro u Londonu od posledica trovanja, i nakon što je britanska istraga direktno optužila Kremlj za ubistvo. Moskva je uvek negirala bilo kakvu umešanost, a čak je i brat ubijenog, Maksim Litvinjenko, koji živi u Italiji, tvrdio da ruske vlasti nisu umešane, te da su Britanci imali više motiva da ga ubiju nego Rusi.
„Sve je nameštaljka kako bi se izvršio pritisak na rusku Vladu“, naveo je on, nazivajući britanski izveštaj „klevetom“. Britanska istraga je kao glavne osumnjičene označila bivše ruske agente Andreja Lugovaja i Dmitrija Kovtuna, navodeći da je otrov Litvinjenku podmetnut u šolju čaja koju je popio 22 dana pre svoje smrti, dok je bio u društvu osumnjičenih.
Lugovaja i Kovtuna, međutim, štiti ruski Ustav, po kome se građani RF ne mogu isporučivati. Britanci su čak tražili od Rusije da promeni Ustav, a Putin im je poručio da oni „promene mozgove“. Kako god bilo, njegova smrt je izazvala zaoštravanje odnosa Rusije i Britanije tokom 2007. godine, kada su Britanci proterali četvoricu ruskih diplomata, a Rusija je uzvratila istom merom. Međutim, nije tajna ni da je pre slučaja Litvinjenko, Britanija davala politički azil teroristima iz Čečenije, koji i danas tamo žive. U borbi za azil se posebno istakla britanska glumica Vanesa Redgrejev, koja se i u svetu borila za njih. Ona je čak 2002. godine platila kauciju za oslobađanje lidera čečenskih separatista Ahmeda Zakajeva, čiju su ekstrediciju tražile ruske vlasti, optužujući ga za terorizam, otmice i ubistva. Londonski sud je odbio da ga isporuči, a Velika Britanija mu je dala politički azil.
Litvijenkova smrt je izazvala zaoštravanje odnosa Rusije i Britanije tokom 2007. godine, kada su Britanci proterali četvoricu ruskih diplomata, a Rusija je uzvratila istom merom.
„Litvinjenko je umro u novembru 2006. Posle odlaska Tonija Blera sa vlasti, u junu 2007. godine na vlast u Britaniji je došla Vlada Gordona Brauna, a ministar spoljnih poslova je bio Dejvid Miliband. Oni su odmah zbog slučaja ’Litvinjenko‘ počeli da pogoršavaju odnose sa Rusijom. Međutim, pošto su obe zemlje članice Saveta bezbednosti UN, problem su počele da razmatraju posle dve godine, čini mi se 2009. Miliband je doputovao u Moskvu. Bilo je tada zajedničkih saopštenja o Avganistanu, Bliskom istoku, Iranu, ali bileteralni odnosi nisu normalizovani i odnosi su ostali zamrznuti. Potom, 2010. godine, na vlast je došla koaliciona Vlada Dejvida Kamerona. On je pokušavao da ’okrene list‘ i činilo se da se odnosi popravljaju, razvijaju… Kameron je dolazio u Moskvu, a takođe bio je posrednik između Rusije i SAD u pitanju sirijske krize, dok je predsednik bio Barak Obama. Međutim, počela je i ukrajinska kriza i odnosi su ponovo pokvareni, a Britanija je istupala kao glavni pobornik antiruskih sankcija u EU“, kaže za Sputnjik šefica Centra za britanska istraživanja Instituta Evrope RAN Elena Ananjeva.
Ona dodaje da je Kameron pokušavao da normalizuje odnose dve zemlje, ali je ubeđena da Džonson nema takve ambicije. Kako ocenjuje, „kamen spoticanja“ Rusije i Velike Britanije je „težak i veliki“.
Uprkos tome, u određenim sferama saradnja dveju zemalja ipak postoji.
„Očigledno je da Rusija i Britanija mogu da se dogovore o pitanju Irana, njihovi stavovi su tu bliži nego stavovi Britanije i SAD. Osim toga, imamo i gasovod koji dostavlja gas iz Severnog mora u Britaniju, a koji je pukao, pa je London zatražio pomoć od Rusije i sada tanker sa tečnim prirodnim gasom ide sa Jamala u Britaniju. Tako da Rusija tu molbu nije odbila. Zemlje sarađuju u većoj ili manjoj meri i zbog predstojećeg SP u fudbalu, a policijske službe, na primer, razmenjuju iskustva. Postoji i kulturna razmena. Čak i ako zvaničnici ne prisustvuju tim događajima, oni se svejedno dešavaju. Praktično, kulturna saradnja nije ni prekidana. Prošle godine bila je unakrsna godina jezika i književnosti, a ove nauke i obrazovanja“, zaključila je Ananjeva.
Inače, britanski ministar spoljnih poslova je, uoči današnje posete Moskvi, zahlađenje odnosa između Rusije i Zapada nazvao tragedijom. On je Rusiju uporedio sa Spartom — drevnom državom, poznatom po autoritarnom poretku, a Zapad sa „demokratskom, otvorenom, kulturnom i civilizacijskom“ Atinom. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je takvo poređenje nazvalo „nekorektnim“, ističući da Rusija nikada nije bila „ratoborna zemlja“.
Džonson je tada rekao i da je u odnosima Rusije i Zapada došao „trenutak nade i promena“ kada je pao Berlinski zid, ali da zbog sadašnje krize u odnosima, to vreme izgleda kao „apsolutna iluzija“.
Antiruska histerija, koju rasplamsavaju britanski zvaničnici i mediji, odražava se i na javno mnjenje u toj zemlji. Neke ankete pokazuju da se skoro 60 odsto Britanaca negativno odnosi prema Rusiji. Situacija se značajno pogoršala posle eskalacije sukoba na istoku Ukrajine.
Ipak, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izrazio nadu da će rezultat razgovora sa britanskim kolegom Borisom Džonsonom doneti konkretne pomake kada je reč o bilateralnim odnosima Moskve i Londona.
On je rekao da su Moskva i London potrebni jedni drugima, ali da odnosi, uprkos različitim pozicijama u celom nizu pitanja, moraju biti izgrađeni na osnovu ravnopravnosti.
