Zahvaljujući novoj „diplomatskoj“ bravuri predsednika SAD, današnje izjašnjavanje Generalne skupštine UN o rezoluciji kojom se osuđuje američko priznanje Jerusalima za glavni grad Izraela, dobilo je potpuno novo značenje.
U jednom je sigurno uspeo — da u drugi plan stavi sâm odnos predstavnika 193 zemlje prema neobavezujućoj rezoluciji, koju su na inicijativu Palestine, koja u UN ima status posmatrača, predložili Jemen i Turska.
Posle pretnje Donalda Trampa da će prekinuti finansiranje zemalja koje se budu protivile njegovoj odluci o priznanju Jerusalima, pitanje koje se prvo nametnulo jeste koliko je ta, komotno se može reći, ucena, zaista zaplašila članice UN koje su se mogle osetiti prozvanim.
„Oni uzimaju stotine miliona dolara i čak milijarde dolara i onda glasaju protiv nas. Neka glasaju protiv nas, uštedećemo puno, mi ne marimo“, rekao je Tramp.
Nema sumnje da je ovakav ton bio i posledica očigledne frustracije činjenicom da je prethodno na sednici Saveta bezbednosti (SB) UN Amerika naprosto ostala u izolaciji. Ista rezolucija dobila je tada podršku ostalih 14 članica. Usamljene SAD su bile primorane da posegnu za vetom. A o frustraciji svedoči i reagovanje ambasadorke SAD u UN Niki Hejli, koja je glasanje u SB UN označila kao „uvredu koja neće biti zaboravljena“, imajući u vidu da su za rezoluciju glasale i zemlje-saveznice Amerike.
I ona je pojačala pretnje i pritisak koristeći „Tviter“, imejl poruke, pisma, u nastojanju da se spreči novi diplomatski udarac SAD. Najavila je čak da će njena zemlja „zapisivati imena“ prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN.
Palestinski ministar spoljnih poslova Rijad al Maliki i njegov turski kolega Mevlut Čavušoglu optužili su SAD za zastrašivanje, nadajući se da će članice UN ignorisati američki pritisak i glasati po svojoj savesti i osećaju za pravdu.
Pojedini zapadni mediji nisu krili da su pretnje koje su uputili američki predsednik i ambasadorka u UN začudili mnoge diplomate u svetskoj organizaciji.
Sigurno je i ranije bilo pritisaka s pozicije sile u UN na one slabije članice, ali tako javno manifestovan, na nediplomatski način, svakako nije zabeležen.
Diplomata Pavle Jevremović, koji je svojevremno bio šef naše misije u UN, izjavu Trampa doživljava kao ucenu cele svetske organizacije, a ne samo zemalja koje dobijaju pare od Amerike.
„Sve je to na na jednom nedoličnom nivou. Teško je to reći, ali je tako“, ističe on za Sputnjik, dodajući da se svet promenio. To, kaže, nije radio ni Staljin, ni najžešći tvrdokorci u Americi.
Na pitanje, da li misli da bi Tramp mogao da ostvari svoje pretnje, on napominje da među 193 zemlje-članice UN zaista ima onih koje su u nevolji i koji u mnogim stvarima zavise od SAD.
„Ako baš budu tako daleko išli da zavrću uši nekim zemljama u Pacifiku, ili zemljama koje su u nevolji u Africi, to je više moralno, nego političko pitanje“, kaže Jevremović.
Međutim, hoće li na diplomatski ispad Trampa reagovati neke jače članice UN? Naš diplomata smatra da se u to niko neće upuštati.
U nekim dijalozima se na to može kasnije ukazati kao na nipodaštavanje svetske organizacije, ali sve ostalo bi, smatra on, bila jedna „vašarska svađa“.
Tramp je, podseća Jevremović, i do sada isuviše pokazivao svoj originalni stil i ne može se na svaki od tih njegovih poteza odgovarati. Po njegovom mišljenju, sve će se, verovatno, malo smiriti. Veliki, dodaje on, umeju jedno da reknu, pa poreknu i predviđa da će takvih situacija biti još.
Na pitanje da li je sličnih pritisaka iza scene bilo i ranije u odnosima moćnih i malih, dobar poznavalac funkcionisanja svetske organizacije kaže da je bilo i te kako tih upozorenja.
„Prvo što mi pada na pamet jeste kada je Dvajt Ajzenhauer, koji je u mnogo čemu bio vrlo razuman američki predsednik, Egiptu uskratio kredit za Asuansku branu zbog neposlušnog držanja. Onda je Egiptu u pomoć priskočio Sovjetski Savez“, podseća Jevremović.
U ranijim vremenima je ipak, smatra on, bilo više dostojanstva u diplomatiji.
„Linije komuniciranja su bile, ne bih rekao pod kontrolom, ali su bile i na profesionalnom i političkom nivou. Bilo je upozorenja i ranije, ali nije bilo ovako flagrantno“, ističe Jevremović za Sputnjik.
