„Sistem ’Master‘ (mobilni astronomski sistem teleskopa-robota) razmešten je u pet ruskih gradova, u Južnoj Africi, Argentini i na Kanarskim ostrvima. Naši roboti znaju sve o nebu. Aploudovali smo u njih sve neophodne podatke“, kaže Lipunov za Sputnjik.
Zahvaljujući sistemu „Master“, naučnici otkrivaju promenljive zvezde, komete, asteroide, supernove.
Teleskop koji je instaliran u Argentini u avgustu ove godine fiksirao je sudar neutronskih zvezda, što ruski naučnik smatra najvećim uspehom ovog sistema.
Po prvi put u istoriji naučnici su zabeležili gravitacione talase koji su izazvane ovim sudarom.
„Neutronske zvezde su pravi dinosaurusi naše vasione. Sudari ovakvih zvezda traju nekoliko desetina sekundi i dešavaju se vrlo retko. Ranije se smatralo da samo sudar crnih rupa može da izazove gravitacioni talas, ali ispalo je do je to moguće i kada su u pitanju neutronske zvezde“, objašnjava Lipunov.
Kako navodi časopis „Nauka i život“ ovaj pronalazak doprineo je formiranju nove naučne discipline — gravitaciono-talasne astronomije, koja će dati čovečanstvu nove podatke o tome kako funkcioniše vasiona. Proučavanje signala, koji su dobijani sudarom neutronskih zvezda, obezbediće naučnicima nove informacije o osobinama „superčvrste“ supstance. Osim toga, spajanje zvezda je dovelo do stvaranja teških elemenata, tako da može da se govori o svojevrsnoj galaktičkoj „fabrici“ teških elemenata.
Takođe, 17. avgusta 2017. godine na udaljenosti od 130 miliona svetlosnih godina u galaktici NGC4993 nekoliko teleskopa, između ostalog i ruski teleskop „Master“, zabeležili su sudar dve neutronske zvezde koji je izazvao gravitacioni talas. Inače, naučnici koji su 2015. godine otkrili prva talasanja u zakrivljenosti prostor-vremena, poznata kao gravitacioni talasi, ove godine su dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Postojanje ovih talasa još jednom dokazuje da je Ajnštajnova teorija relativiteta tačna.
