Poseta delegacije Vlade Srbije Moskvi rezultirala je, između ostalog, potpisivanjem niza bilateralnih sporazuma, poput Protokola o izmeni Sporazuma između dve vlade o isporukama prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju. Naime, ruska kompanija „Gasprom“ povećaće isporuke prirodnog gasa Srbiji za petnaest procenata u 2018. godini, poručeno je iz Kremlja.
Potpisana je i Zajednička deklaracija vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti modernizacije privrede, zatim Memorandum o saradnji u oblasti turizma između nadležnih ministarstava dveju zemalja, a sa Administracijom Kurske oblasti potpisan je Sporazum o uspostavljanju međunarodnih i spoljno-ekonomskih veza u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Potpisan je i Memorandum o saradnji u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja sa ruskom državnom kompanijom „Rostek“.
Prof. dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Sputnjik kaže da je Rusija jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije, kako po obimu spoljnotrgovinske razmene koju naša zemlja ima sa njom, tako i po obimu stranih direktnih investicija. Zato je, dodaje, važno da se ta saradnja u budućnosti nastavi i produbi.
„Dobro je da se smanji spoljnotrgovinski deficit koji Srbija još uvek ima sa Rusijom, mada naš izvoz raste brže nego što raste uvoz tokom prethodnih godina. Rusija sigurno u nekim oblastima privrede ima visoke tehnologije, poput proizvodnje naoružanja, kao i u energetici i drugim oblastima, pa bi Srbija sigurno imala velike koristi ako dođe do realizacije nekih zajedničkih investicija, ili ako Rusi direktno investiraju u Srbiju u tim oblastima. To bi značilo otvaranje nekih novih radnih mesta, povećanje proizvodnje, a možda i rast izvoza iz Srbije“, objašnjava Arsić.
Kada je reč o pregovorima o zoni slobodne trgovine Srbije sa zemljama Evroazijske unije, Arsić kaže da je za našu zemlju najznačajnije tržište Ruske Federacije.
„Međutim, značajna su i ostala tržišta zemalja-članica Evroazijske unije. Sigurno da svaki sporazum o slobodnoj trgovini povećava mogućnost izvoza, a Srbija bi u tom slučaju verovatno u većoj meri koristila prednosti slobodne trgovine, imajući u vidu strukturu naše privrede u odnosu na strukturu njihovih privreda. Međutim, treba podsetiti da su ti sporazumi verovatno privremenog karaktera, jer ako Srbija uđe u Evropsku uniju, kada uđe, ona će praktično morati da raskine sve te sporazume i da uđe u opšti režim spoljnotrgovinskih sporazuma koje EU ima sa drugim zemljama. Međutim, do tada je dobro da imamo što više sporazuma o slobodnoj trgovini, jer je ona jedan od osnovnih pokretača napretka svih privreda“, primećuje Arsić.
Jaroslav Lisovolik, vodeći ekonomista Evroazijske razvojne banke, za Sputnjik kaže da je važno da u procesu formiranja zone slobodne trgovine učestvuju poslovni krugovi, kao i da integracija ide u skladu sa principom „odozdo prema gore“.
„To znači da realni projekti i investicije treba da stvore temelj za formiranje velikih međudržavnih saveza. U tom smislu, trebalo bi pomenuti i eventualno otvaranje ruskih industrijskih parkova u Srbiji, jer bi to moglo da bude podsticaj za stvaranje zajedničkih preduzeća. Sada postoje svi preduslovi za formiranje zone slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, jer Srbija već ima slične sporazume sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, a sporazumom nisu obuhvaćene samo Jermenija i Kirgizija“, ističe Lisovolik.
Kako kaže, Srbija je svojevrsni prozor u Evropu i most između Evroazijske ekonomske unije i EU.
„Za Evroazijsku ekonomsku uniju sporazum o zoni slobodne trgovine značio bi prvi korak ka tešnjoj saradnji sa Zapadom, kao što je slični sporazum koji je svojevremeno potpisan sa Vijetnamom značio približavanje tržištima jugoistočne Azije. Što se tiče značaja za Srbiju, režim slobodne trgovine sa evroazijskim državama bio bi dobar podsticaj za razvoj srpske poljoprivrede, a osim toga on otvara i perspektivu izlaska na velika azijska tržišta“, objašnjava Lisovolik.
Dejan Delić, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji, za Sputnjik kaže da sporazum o slobodnoj trgovini koji naša zemlja ima sa Rusijom srpskim proizvodima daje konkurentnu cenovnu prednost u odnosu na druge uvozne proizvode na ruskom tržištu.
„Privreda Srbije realizovala je izvoz za deset meseci 2017. godine u visini od 832 miliona dolara, uz rast od 27,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pa možemo da očekujemo da ćemo do kraja godine realizovati preko milijardu dolara izvoza u Rusku Federaciju. To Rusiju činim trećim trgovinskim partnerom Srbije, s tim da smo u posmatranom periodu uvezli milijardu i 265 miliona dolara, uz rast od 4,6 odsto. Naravno, Srbija je energetski i sirovinski zavisna i uvozi 60 do 80 odsto energenata i sirovina iz Ruske Federacije. Izuzevši to iz analize, mi u suštini imamo visok suficit u trgovinskoj razmeni sa Ruskom Federacijom“, kaže Delić.
Prema njegovim rečima, izvoz Srbije u 2017. godini obeležio je plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
„Oko četvrtinu našeg ukupnog izvoza čine upravo poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Najviše smo izvozili jabuke, kao i tradicionalne proizvode kao što su modne hulahop čarape, ali i hartiju i karton premazan plastikom, kao jedan novi proizvod koji se nije dosad pojavljivao u izvozu, koji smo realizovali u visini od 43 miliona dolara. Tu su i spoljne pneumatske gume, centrifugalne pumpe, lekovi za maloprodaju, a karakteristično je da u svim razmenama proizvoda koje smo dosad realizovali beležimo visok stepen rasta u 2017. godini, što je pre svega uslovila stabilizacija ruske nacionalne valute, tako da za nekoliko godina možemo da očekujemo da će Rusija biti među prvim izvoznim partnerima Srbije, ako ne i prvi“, napominje Delić.
Ovi pokazatelji, uz mnogobrojne posete zvaničnika privrednih i državnih delegacija realizovanih ove godine, daju perspektivu unapređenja saradnje i dalje otvaranje tržišta za srpske proizvode, zaključuje Delić.
