Nakon što su SAD ostale usamljene u odluci da u Savetu bezbednosti UN ulože veto na rezoluciju kojom se poziva na povlačenje odluke američkog predsednika Trampa da Jerusalim prizna za prestonicu Izraela, američka ambasadorka u UN Niki Hejli nazvala je glasanje „uvredom koja se neće zaboraviti“.
Nezadovoljna činjenicom da je preostalih 14 članica SB dalo podršku egipatskoj rezoluciji, Hejlijeva je obrušila i na samu Svetsku organizaciju, rekavši da je ovo „još jedan primer da UN nanose više štete nego što donose koristi u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba“.
Imaju li Sjedinjene Države prava da budu „uvređene“ i kako će se to što će ovu „uvredu“ zapamtiti odraziti na ostale članice SB UN i Svetsku organizaciju?
Politički analitičar Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da je ovakva poruka SAD vrlo destruktivna.
„To znači da vi sada, umesto legalizma kojim treba da se rukovodi međunarodno pravo, u to unosite i nešto lično, s tim što je to sada projektovano na države i njihove međusobne odnose. Dakle, može se ovako tumačiti — ako nije po mome, onda neće biti nikako, što zapravo i jeste matrica po kojoj su se SAD ponašale od kraja Hladnog rata. Ostaci te ’duboke države‘, čiji je Hejlijeva jedan od izdanaka, ne mogu da se naviknu na multipolarni svet i povratak međunarodnog prava, pa zato neki od njih poraz u UN i emotivno doživljavaju“, objašnjava Pavić.
Međutim, kako kaže, sa stanovišta politike i međunarodnih odnosa, takva izjava je neprihvatljiva i vrlo opasna.
„Šta bi značilo ako bi se svaka država tako ponašala — imali bismo džunglu, haos u svetu. Ne treba podsećati da smo već bili blizu takve situacije, pre nego što su Rusija i Kina ojačale“, ocenjuje Pavić.
Aleksandar Kubiškin, profesor na Katedri za američke studije Peterburškog državnog univerziteta za Sputnjik kaže da su SAD frustrirane činjenicom da su u ovom slučaju ostale u izolaciji.
„Vašington je smatrao da svi, osim Amerike, mogu da budu izolovani. Sećamo se, na primer, kako su blokirane ruske rezolucije povodom Sirije ili Ukrajine. Ne mislim da SAD imaju pravo da budu uvređene, jer nije problem samo u statusu Jerusalima, već u tome što Vašington odavno tumači sve međunarodne pravne principe onako kako mu odgovara. To je počelo još u vreme krize na području bivše Jugoslavije, i sada su Amerikanci besni jer neko traži da njihov stav bude usaglašen sa drugim zemljama. Ono što se desilo u SB UN je veliki neuspeh američke diplomatije. Jasno je da se SAD neće zaustaviti na tome i da će zemlje koje su glasale za rezoluciju u doglednoj budućnosti osetiti jaki diplomatski pritisak Amerike“, upozorava Kubiškin.
On ističe da čak ni najodaniji američki saveznici nisu podržali SAD po pitanju Jerusalima.
„Ni Velika Britanija ne sme da se svađa sa arapskim zemljama jer, bez obzira na slabljenje pozicija u tom delu sveta, London ipak ima strategiju za Bliski istok. U tom regionu postoji nekoliko kriznih žarišta, žarišta trećeg svetskog rata, a Vašington doliva ulje na vatru smatrajući da će na taj način nadoknaditi gubitak uticaja na Bliskom istoku. Zbog ovoga što se desilo u SB UN, Sjedinjene Države će na diplomatskom i političkom nivou ucenjivati i zemlju koja je podnela rezoluciju i zemlje koje su glasale za nju, ali ne mislim da će to doneti neki konkretan rezultat, jer je sada ceo Bliski istok protiv SAD i njihovih odluka“, napominje Kubiškin.
Sličnog stava je i Aleksandar Pavić, koji ukazuje na to da su Amerikanci više puta pokazali da su spremni da koriste finansijske poluge kako bi vršili pritisak na države. Zato im, kaže, nije strano da uvode sankcije ili da uskraćuju pomoć koju su prethodno davale.
„Niki Hejli govori jezikom neokonzervativaca — jezikom uslovljavanja i ucena, tako da, ako njena struja ovde bude vodila glavnu reč, Palestinci mogu da očekuju još veći pritisak od strane SAD, ali i od samog Izraela, koji će svakako biti ohrabren stavovima američke ambasadorke u UN“, primećuje Pavić.
On ne isključuje mogućnost da će i same UN trpeti određene posledice zbog ishoda glasanja u Savetu bezbednosti, a sa njim se slaže i Aleksandar Kubiškin.
„SAD u poslednje vreme sprovode politiku smanjenja učešća u međunarodnim programima, na primer u Unesku. Osim toga, tokom predizborne kampanje Tramp je govorio o reformatiranju UN. Predsednik SAD smatra da ova međunarodna institucija ne brani interese SAD u dovoljnoj meri, tako da je vrlo moguće da će doći do određenih ’ekonomskih sankcija‘, odnosno SAD bi mogle da izdvajaju manje novca za UN“, upozorava Kubiškin.