Dok na Kosovu veterani OVK potpisuju peticiju da se na Specijalnom sudu za ratne zločine, napravljenim ciljano za počinjene zločine OVK u periodu od 1998 do 2000. godine, sudi i Srbima, dotle Ramuš Haradinaj, premijer Kosova u Briselu, iznosi ultimatume takozvane države Kosovo.
Iako su do sada to mogli da urade bezbroj puta, veterani OVK su krenuli da se bune tek pošto je Specijalni sud za ratne zločine najavio podizanje prvih optužnica. Uprkos tome što je Prištini saopšteno u lice da mora da realizuje preuzete obaveze iz Briselskog sporazuma, kosovski premijer je u Briselu tresnuo o sto spisak zahteva, od toga da se Kosovo tretira kao „ravnopravna država“ i strana u pregovorima, do zahteva za dobijanje statusa kandidata za EU i to u narednoj godini.
Da li je ovo taj pritisak, kao deo nove strategije Prištine o kojoj se priča još od početka godine? Može li Priština da dobije nešto od traženog, bilo da su to izmene Zakona o Specijalnom sudu za ratne zločine prema, kojima bi se sudilo na ovom sudu i Srbima, ili neki benefit od agresivnog ponašanja prema Briselu?
Što se tiče suda, Borivoje Borović, advokat, ne veruje da će Albanci uspeti u svojoj nameri, ali kaže da će svakako pokušati. Po njegovim rečima, promene su moguće samo ako Amerika to bude želela, a ne pravo.
„To je ipak sud koji je predviđen samo za određenu grupaciju, a Srbi koji su učestvovali u ratnim operacijama na Kosovu već su procesuirani pred Haškim tribunalom. Svaka druga spekulacija je zloupotreba novog suda koji je uspostavljen da procesuira kosovske Albance“, objašnjava Borović.
Ako se uzme u obzir da pokretanje peticije dolazi u vreme kada je Specijalni sud za ratne zločine postao funkcionalan u Hagu i spreman da primi prve optužnice, pitanje je da li su ovakvi zahtevi Albanaca dodatni pritisak na preostale Srbe na Kosmetu?
„U svakom slučaju, baš taj pritisak mogao bi da bude glavni motiv, jer i sama ideja o sudskim postupcima u svakom slučaju je vrsta progona“, ubeđen je Borović.
Što se tiče Haradinajevog nastupa u Briselu, politikolog Dragomir Anđelković kaže da je Priština sada u veoma nezgodnoj poziciji, jer nema očekivanu podršku zvanične američke administracije. Usled nedostatka podrške, dodaje Anđelković, treba posmatrati i ovako agresivan nastup Prištine.
„Kosovo je očekivalo da će lobi Klinton — Soroš izgurati ono što žele i da će ono postepeno postati prava država koja bi postala članica UN, bila integrisana u međunarodne institucije, a da će, sa druge strane, Beograd i one države EU koje nisu priznale Kosovo biti „slomljene“ da prihvate takozvanu kosovsku nezavisnost“, objašnjava Anđelković.
Ta politika, dodaje naš sagovornik, omašila je, a ostaci prethodne američke administracije ne mogu ništa više da urade za Kosovo, osim da podnose razne predloge i izgovaraju jake reči i tako dalje koje nemaju nikakav uticaj. Da, kako kaže, nude i štap i šargarepu, a da nemaju ni jedno ni drugo.
„Albanci su se zato našli u procepu, jer im Bela kuća nije uradila ono što su hteli, ni sa nama ni sa EU, pa su sada u situaciji da primenjuju novu taktiku. Počinju da se ponašaju arogantno prema Briselu i EU, držeći se toga da imaju ucenjivački kapacitet, da mogu na granici EU da izazovu haos“, naglašava naš sagovornik.
Anđelković kaže da Albanci računaju na to da je EU trenutno slaba i uzgred podeljena i da ne bi mogla sa time da se nosi.
„Dakle, Haradinaj ide na blef. Ide sa namerom da pokaže da su oni faktor, da mogu da prave problem i da zatalasaju region gde EU neće moći ništa da uradi. Druga stvar je zloupotreba čitave situacije da bi se izbegle obaveze koje proističu iz Briselskog sporazuma“, navodi Anđelković.
Albanci su zbog svega toga sada izloženi pritisku, a to im se nije dešavalo. Mislili su da će moći da ne urade ono što su na sebe preuzeli. Zbog toga snose određene ekonomske posledice od EU, što im stvara dodatni problem. Ako ovome dodamo i početak rada suda za zločine OVK, čime je albansko društvo veoma pogođeno, očigledno je da Haradinaj sada višeslojno zakuvava stvar i podiže ulog, nadajući se da će nešto dobiti od EU. Ako ne može da dobije priznanje i sporazum koji bi mu otvorio vrata EU, zaključuje Anđelković, onda će barem na ovaj način pokušati da „izvuče“ neku ekonomsku pomoć i tako umiri svoje birače.
