Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i zahvalio mu se na informacijama CIA, koje su pomogle da se otkriju i privedu teroristi koji su pripremali bombaške napade u Sankt Peterburgu. Oglasila se i Bela Kuća saopštenjem u kome se kaže da je Tramp izjavio da je obaveštajna zajednica SAD zadovoljna što je spasila mnogo ljudskih života u Rusiji.
Sagovornici Sputnjika sugerišu da je upravo preventivna i pravovremena saradnja obaveštajnih službi najefikasniji način borbe protiv terorista i ključ za održavanje bezbednosti u svetu. Informacije, dakle, mogu biti efikasnije i od samih akcija protiv potencijalnih terorista.
Stanislav Bišok iz Fonda za razvoj instituta civilnog društva iz Moskve tvrdi da ruske i američke službe bezbednosti nisu ni prekidale saradnju, bez obzira na situaciju u političkim odnosima. Ipak, ne treba zaboraviti da predstavljanje ove saradnje u medijima ne šteti Amerikancima, kaže Bišok.
„Informacije o sprečenom terorističkom napadu postale su dostupne javnosti zato što od te priče ni najistaknutiji rusofobi u Americi neće praviti skandal, jer bi to bilo potpuno nemoralno. Kada je reč o borbi protiv terorizma, mislim da je to jedna od retkih tema oko koje se SAD i Rusija potpuno slažu. U ovoj temi, Moskva i Vašington su prijatelji. Pritom, sve to ne znači da CIA sutra neće raditi protiv Trampovih interesa ili sakriti od njega neke važne podatke, koje se tiču Rusije“, ocenjuje Bišok.
Domaći stručnjak za bezbednosne službe, profesor Beogradskog univerziteta Andrija Savić, smatra da je ova situacija znak da dolazi do otkravljivanja političkih odnosa ovih dveju sila.
„Za mene je ovo ohrabrujući čin, gest koji je Donald Tramp uputio preko obaveštajnog kanala. Mislim i da je odgovor ruskog predsednika bio veoma korektan. To je možda prvi indikator da dolazi do otkravljivanja, poboljšanja odnosa, ne samo na obaveštajnom, već i na ukupnom, pre svega političkom planu. Čini mi se da je ova situacija pre svega politički indukovana“, kaže Savić.
On dodaje da je atmosfera nepoverenja diktirana politikom bila veoma izražena u poslednjoj godini, tokom koje je administracija Donalda Trampa imala puno teškoća u uspostavljanju punog mandata, odnosno pune vladavine. Ne treba zaboraviti da obaveštajne zajednice država slede prioritete državne politike, kaže Savić.
„Kakva je spoljna politika jedne države, tako se ponaša i obaveštajna zajednica te države. Međutim postoje situacije u kojima ima profesionalne saradnje, u smislu očuvanja profesionalnih kontakata i razmene odgovarajućih informacija. Živimo u globalizovanom svetu, ni jedan bezbednosni problem, kao terorizam, ne može se rešiti bez adekvatne saradnje službi različitih država“, objašnjava Savić.
Sputnjik je na ovu temu razgovarao i sa Andrejom Koškinom iz Asocijacije vojnih politikologa. On smatra da u ovom trenutku Rusija i SAD slabo sarađuju, iako je Moskva spremna na saradnju u svim pravcima. Međutim, zbog unutrašnjih neslaganja u Americi, taj predlog nije prihvaćen, kaže Koškin.
„Bez obzira na sve to, Vladimir Putin koristi sve mogućnosti da pronađe nove modalitete saradnje između dve zemlje. Ovog puta, američke službe bezbednosti su pomogle ruskim kolegama da sačuvaju živote civila. Podsećanja radi, pre nekoliko godina i ruske tajne službe su upozoravale američke kolege na to koliko su opasni oni koji su kasnije izvršili teroristički napad u Bostonu. Mislim da je ova saradnja dobar uzor evropskim zemljama, koje bi trebalo da shvataju koliko je važna uzajamna pomoć, kada je reč o sprečavanju terorizma“, ocenjuje Koškin.
Podsetimo, posle potpunog zahlađenja odnosa nakon obaranja ruskog aviona iznad tursko-sirijske granice, obaveštajna služba Turske dobila je podatke ruske vojske sa upozorenjem o pripremi prevrata u toj zemlji. Usledilo je izvinjenje zbog obaranja aviona, a zatim i direktan kontakt Putina i Erdogana posle koga su dobri odnosi Rusije i Turske počeli da menjaju sliku sveta.
Predsednik Foruma za terorizam i tranziciju bezbednosti Milan Pašanski siguran je da će Rusija Americi uzvratiti uslugu, ali kada je reč o saradnji najvećih obaveštajnih agencija u globalnoj borbi protiv terorizma, nije optimističan. Dnevna zahlađenja u odnosima supersila, nažalost, stalno odnose primat u odnosu na globalnu borbu protiv terorizma, kaže Pašanski.
„Videli smo u Siriji i drugim kriznim žarištima, oni ne mogu da se dogovore ko će da nosi barjak borbe protiv terorizma, odnosno u čijoj će se režiji antiteroristička globalna koalicija uspostaviti. Bilo bi tragično da se desi neki armagedon, da se recimo digne u vazduh neka nuklearna elektrana ili da teroristi aktiviraju atomsku bombu. Onda bi globalne svetske sile shvatile da su njihova dnevna zahlađenja periferna u odnosu na globalnu pretnju koja ugrožava opstanak čovečanstva“, kaže Pašanski.
Federalna služba bezbednosti Rusije je 13. i 14. decembra u Sankt Peterburgu identifikovala i presekla nelegalne aktivnosti konspiratorske ćelije pristalica DAEŠ-a koje su planirale da izvrše terorističke napade 16. decembra uz pomoć bombaša-samoubica u jednom od verskih objekata.
